Нитко му није раван, кад му је кошарица пуна бактерија на видику! (Савјети за подизање споменика)

Пише: Огњен Савић

Може се рећи да има извјесне симболике и пренесеног значења у изреченом слогану, али он изабран за увод у овај текст искључиво јер доноси далеко више изненађења, него што их има у интервјуима са Милорадом Додиком које имамо прилику гледати у посљедње вријеме. Никако се не да дочекати рекламни блок.

Предсједник Владе РС у својим интервјуима, најочитије у посљедња три мјесеца, не износи никакав нов податак, те захваљујући људима који му постављају питања, углавном понавља флоскуле које ништа не значе и, што је опасније, могу касније значити све.

То ће ускоро вјероватно узроковати да емисије у којима гостује актуелни премијер Српске, почну губити на очекиваном рејтингу до нивоа контрапродуктивног. Тако је било и са данашњим интервјуом код Мате Ђаковића.

Није ни то проблем...

Окупационе силе и ОХР су у међусобној спрези развиле овакву медијску сцену, која толерише свакакве опскурне типове као новинаре. Док такви покрећу наручене "афере" и потписују чланке или прилоге на телевизији које нису направили, то и није толико страшно. Заправо страшно је и те како, али ни близу се толико не примјећује, као кад такве особе засједну са друге стране "сточића са двије киселе".

Третман какав Додик добија на РТРС и од неких других "невладниних" назови новинара, свој врхунац је добио у антологијској реакцији на Милорадово "Не сери!" упућено гледаоцу емисије на Прњаворској ТВ К3, код извјесног Ненада Новаковића који је изигравао водитеља. Тај маг понизности и сервилности, без и једне особине човјека који је квалификован да интервјуише било кога, остао је дослиједан томе да питања заправо поставља гост из врха власти, те је на његову некултурну реакцију уживо у програм, успио проциједити свега антологијско: Није ни то проблем...

Мато мортале

Мато Ђаковић, водитељ јединог озбиљнијег политичког садржаја на ТВ ОБН, направио је изненађујући заокрет када је иступио из медијског једноумља у Федерацији. Ђаковић је почео прво често звати Додика у емисије, а затим му давати простор да прича оно што жели, и на начин како то жели. То га је убрзо прометнуло у "продану душу" коју небираним ријечима напада и ниподаштава Сарајевска штампа. Он је ипак наставио да Додику уступа медијски простор у Сарајеву, а заузврат је бивао још жешће блаћен у муслиманском дијелу ФБиХ, до прича како је жена Милорада Додика, кумовала Матиној жени на крштењу (?).

То се све могло посматрати и као релативно позитивна ствар усред монолитног негативитета и ограничености уређивачких политика у ФБиХ, али Мато је ускоро постао прави "Додиков човјек" и када је у питању унутрашња политика у РС.

Питаћу те, немој ми замјерити

Мато је, наравно, куд и камо паметнији од типова као Новаковић (сигурно доста и скупљи), па Мато поставља формално "шкакљива питања", али истовремено на њих захтијева "кратке одговоре".

Напримјер: Кредит вашем сину, хоће ли вас то политички коштати?

Новинар је већ у питању више забринут за каријеру актуелног предсједника Владе РС, него да ли је тај потез моралан, легалан и колико од обоје. Али  формално је покренуо то питање и стрпљиво слуша наставак образложења како премијеров син није клошар, и да је кредит већ почео са отплаћивањем, те је једино потпитање које је Ђаковић могао смислити "шкакљиво": Колико има запослених? (предузеће) Нигдје оног Ђаковићевог популистичко-чаршијског ишчуђавања у име сиротиње раје, која би да је неки други саговорник у питању, гласила нешто као: Молим вас реците ви мени овако, као обичном грађанину Босне и Херцеговине, да ли је могуће да тај кредит добију и синови обичних грађана? Онда би поставио потпитање: Гдје се већ десио такав сличан случај у вашем мандату?

Исто тако, на питање: Колика је стопа криминалитета у РС? водитељ допушта премијеру једне земље да каже: Није већи криминалитет него у једној Француској, једној Њемачкој... Слушате и не можете да вјерујете својим ушима!!! Нигдје ниједног потпитања, које захтијева јасан проценат, поређење са ранијим стањем и пројекцију развоја стања у будућности.

Истини за вољу, и није фер то пребацивати само Ђаковићу на душу, јер је такав дилетантизам при постављању питања и толерисању средњошколски идиотских одговора политичара, дубоко је укоријењен у РС и ФБиХ. Потпуно неприпремљени водитељи само чекају да ли ће тренутачни гост испрозивати неког из политичког естаблишмента, па ће на тај начин у старту обезбједити наредно гостовање. Ово је посебно било видљиво у случају ЧЕЗ-а, гдје су и Мато и Миле показали крајњу нестручност и неупућеност. Разговор са премијером је више личио на кафанско ћаскање уз пиву.

Полтронски оријентисани водитељи, дакле, питају нека од очекиваних питања, али зато толеришу било какве одговоре, помажући им глорификујућим потпитањима. То је нешто, што полтрони у РС никако да усаврше као технику, те је њихово увлачење одвратно очигледно.

Ни по Мату, ни по стричевима

Но, да се чак и у Сарајеву може отићи предалеко у титрању политичких тестиса предсједнику Владе РС, показао нам је данас управо Мате Ђаковић. И то не само тим што је његов третман Милорада Додика био далеко другачији од предсједничког кандидата опозиције, Огњена Тадића. Мато је просто отишао предалеко – у Сарајеву ће рећи Тамо далеко.

Да потсјетимо, приликом Тадићевог посљедњег гостовања у Телерингу, исти се суочио са оптужбама које је су се касније показале као званична политика СНСД. Додик их је оснажио и проширио у поменутој емисији на ТВ К3, а Рајко Васић још једном поновио сутрадан на конференцији за штампу. Оне су се тицале тога да је Тадић непоштен појединац, у дослуху са дилерима дроге и извјесним тајкунима из Бање Луке.

Ђаковић није никако допуштао да Тадићеви одговори прођу без потпитања, као што је то био случај данас, те је тако емисија била далеко занимљивија за гледање. Нажалост, данас је показао како је у директној спрези са предизборном кампањом СНСД, неколико пута декларативно изјављујући како ће Додик сасвим сигурно побиједити.

Но, овако неприличној пристрасности за некога ко је водитељ једне политичке емисије у формату "један на један", ту није био крај. Новинарска професија је била згранута, чак и у Федерацији БиХ, која у томе нема премца. Додуше, кад је нападање представника РС у питању.

Милорад Додик – Тито

Тешко је и замислити неког од водитеља сличних емисија, нпр. Тешки разговор (Hard Talk) на ББЦ, да се понаша на исти начин. Њихова политика је да ће госте које можда симпатишу или чак отворено подржавају у приватном животу, директно напасти са сасвим очигледно увредљивим питањима, како би показали непристрасност или чули неочекиван одговор.

Зато смо код Мате почули да институција предсједника РС може да закаже сједницу владе и да је води, или чак да распусти владу и скупштину; што баш и није нешто што иде уз опис радног мјеста Рајка Кузмановића. Наравно, таквог потпитања није било, а камо ли да је поменут термин "предсједнички систем".

Додик је опет изговорио да је Бакир Хаџиомеровић "кретен", и поред тога што би се многи у РС сложили са том оцјеном, то свакако није допустиво понашање. Додатно нас навикава да фразе из уста премијера, попут: "Уватио Бога за неку ствар..." нису нешто што треба изазвати реакцију религијских заједница. Баш би било занимљиво чути мишљење владике Григорија на ту формулацију, као што је Мато Ђаковић брижно поручио премијеру "да му то не треба". Као члану родбине који "све добро ради, али ето то...".

- Требало ми, не требало, то је дио моје личности и ја тако комунициирам, искрено је одговорио премијер, и треба му на томе свакако честитати. Ту је свакако остао дослиједан, као и при гостовању само у емисијама у којима га нико неће ништа питати.

Зато смо од Мате Ђаковића, као шлаг на торту, чули личне поруке да "Додик није националиста и није лош човјек, мада све обратно тврде за њега". На крају је, честитајући тристоти број колегама из часописа Старт, превазишао и најсервилнија грла из ергеле Драгана Давидовића.

Одјављујући емисију, поручио им је да раде свој посао барем до 30.000 броја, те Милорада Додика успоредио са Јосипом Брозом - Титом и поручио (овај пут Србима у цјелини) да би требали некад у будућности да подигну споменик у Александровцу...