Истраживање о учесталости појаве неовлаштеног кориштења софтвера, регистровало је смањење од 1%. Наравно, на територији Дејтонске БиХ.

Бизнис софтвер алијанса (Business Software Alliance), међународна асоцијација која представља глобалну индустрију софтвера, заједно са компанијом за истраживање тржишта ИДЦ, објавила своју седму годишњу студију о софтверском пиратству, којом је обухваћено више од стотину земаља.

Од 2008. до 2009. године инсталације нелиценцираног софтвера на компјутерима у Босни и Херцеговини су смањене за 1%, тако да сада стопа софтверског пиратерије износи 66%. Комерцијална вриједност овог илегалног софтвера достигла је износ од око 14 милиона америчких долара.

Упркос глобалној економској рецесији, пиратизација софтвера на многим тржиштима опада. Према „БСА/ИДЦ Глобал ПЦ Софтер Пајраси“ студији из 2009. године, пад пиратизације је забиљежен у 54 земље, док је пораст присутан тек у 19 земаља. Ипак, глобална стопа пиратерије се повећала са 41% на 43%, што је резултат наглог раста пиратерије на тржиштима Кине, Индије и Бразила, а која имају све већи удио у укупном софтверском тржишту.

И постотак је добар

“Студија јасно указује да напори које БСА чини ради смањења крађе софтвера у БиХ дају одговарајуће резултате. Ипак, стопа пиратерије од 66% је далеко од прихватљиве.“ - рекла је Мирна Милановић-Лалић, гласноговорница БСА у БиХ.

„Постепени излазак из глобалне економске кризе позитивно ће утицати на успјешно настављање сарадње са владама, компанијама и корисницима софтвера који су све више свјесни ризика кориштења пиратског софтвера и стварних штета које пиратизација софтвера причињава босанскохерцеговачкој економији. Задовољни смо позитивном тенденцијом смањења пиратизације софтвера. Ипак, предстоји још много посла у овој области, тим прије што цијели регион централне и источне Европе, према ИДЦ стандардима има високе стопе софтверског пиратерије“.

Поред тога, Милановић-Лалић је указала на то да пиратерија лимитира ИТ иновације и има штетне посљедице на отварање нових радних мјеста, као и на развој локалне економије, уз губитак значајних порезних прихода.

ИДЦ извештаји јасно указују да владе широм свијета морају повећати напоре у борби против пиратског софтвера, а разлог томе је очигледна повезаност развијености економије са регулисаним тржиштем, што је видљиво из графикона који приказује релације између развијених земаља са регулисаним тржиштем у односу на неразвијене земље које имају високу стопу пиратерије.

„Смањење стопе софтверског пиратерије у БиХ на 66% је директан резултат великог броја активности надлежних државних институција, првенствено СИПА-е и Тужилаштва БиХ, као и БСА. Значајну улогу одиграла је индустрија, односно ИТ компаније које су све свјесније потребе за додатним ангажманом са надлежним органима, али и БСА, у осигурању додатних капацитета за борбу против софтверског пиратерије.

Тако је на примјер, Мајкрософт БиХ током посљедњих 12 мјесеци покренуо низ кампања које су имале за циљ повећање свијести корисника о штетности кориштења пиратског софтвера међу којима желим споменути ИПР конференцију за наставнике, Конзјумер Екшн Деј и легализацијску кампању под називом Гет Гинин Кит - Виндовс 7 профешенал.

Такођер, све више напора усмјеравамо ка заштити наших корисника који путем интернета несвјесно преузимају или наручују кривотворени софтвер и тиме своје рачунаре и себе излажу великим сигурносним ризицима, вирусима и малициозном софтверу. Мицрософт БиХ је до сада поднио двије кривичне пријаве против особа које путем интернета у промет стављају пиратске Мицрософт производе и то на основу пријава корисника, што је чињеница која нас посебно радује.

У фебруару ове године у БиХ забиљежен је први случај привођења због продаје пиратског софтвера путем интернета. У наредном периоду планирамо да се озбиљније посветимо овом проблему, повећамо свијест о овом све присутнијем тренду и упознамо наше кориснике како да се од њега заштите.“ додала је Лејла Хаџиабдић, менаџер за антипиратске активности Микрософт БиХ.

Студија БСА/ИДЦ из 2008. године, о економском учинку смањења пиратизације софтвера показује да смањење стопе пиратизованог софтвера за десет процентних поена у периоду од четири године може створити око 500.000 додатних радних мјеста у свијету.

ИДЦ процјењује да се на сваки долар легалног софтвера проданог у једној земљи, реализује додатних 3–4 долара прихода које остварују локални сервиси и фирме за дистрибуцију. Пиратски софтвер, такође, ставља крајње кориснике у ризичан положај и због тога што угрожава сигурност њихових рачунара, јер пиратски софтвер често може угрозити рачунарске системе корисника.

Борба против пиратерије софтвера остаје један од најбитнијих приоритета БСА. Напори усмјерени ка смањену стопе софтверског пиратерије у БиХ се огледају у резултатима који су постигнути континуираном кампањом током посљедњих неколико година гдје је забиљежен пад са 70% у 2004. години, на 66% у 2009. години. Ово је уједно и доказ да компаније препознају предности које доноси лиценцирани софтвер.

БСА у БиХ сарађује већ дуже вријеме са свим релевантним институцијама у БиХ, те агенцијама које су задужене за провођење закона и заједно са својим члановима имплементира ефектне кампање о значају заштите интелектуалне својине.

Случај за Тужилаштво

„Тужилаштво БиХ ради на више предмета који се односе на казнена дјела недозвољеног кориштења ауторских права у свези са дистрибуцијом илегалног софтвера. Већ је подигнута једна оптужница против оптуженог који је дистрибуцијом илегалног и нелиценцираног софтвера себи прибавио корист од око 150 000 КМ, за који износ је оштетио клијенте. У протекла два мјесеца, Тужилаштво БиХ покренуло је активности на јачању полицијских и тужитељских капацитета у Босни и Херцеговини, за борбу против свих облика сајбер и високотехнолошког криминала, тако да се активнији рад на предметима ове врсте мозе очекивати у скоријој будућности.

Ова проблематика не веже се само за БиХ или земље у транзицији или постконфликтном периоду, цyбер криминал је глобална појава против које се настоје борити и многе развијене земље. Ефикасна борба против ове врсте криминала, захтјева шири ангазман законодаваца, полицијских и агенција за спровођење закона, развијање свијести грађана, као и ангажман свих других структура које могу дати допринос на овом пољу.“појаснио је рад Тужилаштва, те активности које се спроводе у намјери да се смањи софтверско пиратерија у БиХ, Борис Грубешић, руководилац одјела за односе с јавношћу Тужилаштва БиХ

Поред података који се односе на Босну и Херцеговину, важни су и занимљиви сљедећи подаци које садржи ИДЦ студија:

• Стопа пиратерије ПЦ софтвера смањена је у 54 од укупно 111 проматраних земаља. Међутим, свјетска стопа пиратерије је порасла са 41% у 2008. на 43% у 2009. због експоненцијалног раста дистрибуције ПЦ софтвера у растућим економијама (нпр. Кина и Индија).

• Комерцијална вриједност пиратског софтвера из 2009. године износила је 51.4 милијарде УСД.

• САД са 20%, Јапан са 21% и Луксембург са 21% и даље имају најнижу стопу пиратског софтвера

• Земље са највишим стопама пиратског софтвера су Грузија, Зимбабве и Молдова (све преко 90%).

• Начини смањења пиратерије укључују програме легализације продавача, кампање за едукацију влада и индустрија, законске санкције и промјене технологије - попут повећане дистрибуције менаџмента дигиталних права (ДРМ) и веће употребе софтwаре ассет манагемент-а (САМ).

• Фактори који појачавају стопу пиратерије су нарочито: убрзан развој тржишта корисника компјутера, повећана активност у инсталираној бази старијих компјутера гдје су нелиценцирани софтвери доминантни, те повећана усавршеност пиратског софтвера и цyбер криминала.

• Посматрајући земље из непосредног окружења БиХ, можемо закључити да се БиХ налази у средини, с обзиром да је стопа пиратерије у Македонији - 67%, Црној Гори – 81%, Србији – 74%, док је у Словенији – 46%, а у Хрватској – 54%.

Студија

БСА/ИДЦ Глобал ПЦ Софтвер Пајраси студија из 2009. године покрива пиратизацију свих софтвера који се покрећу на ПЦ компјутерима, укључујући десктоп, лаптоп и ултра-портабле типове рачунара, као и нетбук моделе.

Ту спадају: оперативни системи, системски софтвер попут базе података и сигурносних пакета, те апликативни софтвер. Бесплатан софтвер и опен соурце програми су такођер били укључени у студију.

Студија не укључује софтвер који се користи на серверима и мејнфрејм рачунарима. ИДЦ је користио статистике законом заштићеног дистрибуираног софтвера и хардвера и ангажирао аналитичаре ИДЦ-а у више од 60 земаља ради испитивања услова локалног тржишта и процијене стопе пиратског ПЦ софтвера широм свијета.