Један од оних који су препознали њихов потенцијал је Никола Родић, аутор и продуцент подкаста „Артикулакција“, који је у претходне двије сезоне представио младе и талентоване умјетнике, креативце и ствараоце из региона.

Кроз разговоре  које води Исидора Бањац, кустосица Музеја савремене умјетности Републике Српске, с људима из различитих области, овај подкаст настоји да освијетли њихове каријере, изазове, успјехе, али и ширу културну и умјетничку сцену. У овом интервјуу, Никола говори о почецима подкаста, највећим изазовима с којима се сусрео, значају умјетности у савременом друштву, али и о плановима за будућност.

Како је настала идеја за подкаст „Артикулакција“? Који су били главни мотиви за његово покретање?

Идеја је била да се путем подкаста, као најбрже растуће платформе у том тренутку, пласира садржај који би младим умјетницима и културним радницима дао већу видљивост и значај. Сматрао сам, а и сад сам увјерен, да у времену када су се извјештавања о умјетности, култури свели на неколико редова текста у дневној штампи, кратким извјештавањима на порталима и интервјуима који умјетници морају да раде сами са собом и у мору дневне политике, сензационалистичких наслова и фокуса на негативне ствари и некултуру, баш важно да постоји здрав простор и платформа за промоцију културе и умјетности. Јер увијек је људска креативност хранила и лијечила људе и друштва.  

Који су највећи изазови с којима сте се суочили у реализацији подкаста и како сте их превазишли?

Изазова је било једино на самом почетку док сам идеју вртио по својој глави. Како сам почео да причам са људима и добијам повратне информације и моје дилеме су нестајале. Велика ствар је била и Исидорин ентузијазам и пристанак да води подкаст и учествује у свему јер је упозната и са материјом, а и културном и умјетничком сценом.

Како бирате госте за емисију и шта вам је најважније код одабира саговорника?

С гостима смо јако стрпљиви. Звучаће патетично, али најбитнитнија ствар нам је да је људи које промовишемо прије свега јесу добри људи. Зовемо искључиво младе људе који или иза себе већ имају озбиљне резултате или можемо да претпоставимо да ће их у будућности бити. Људе који безрезервно дијеле своја знања и искуства али и нешто старије госте који су радили на стварању тих младих и талентованих људи, јер о њима на крају нико не прича.

Која епизода вам је посебно драга и зашто? Да ли постоји нека која је имала неочекиван одјек?

Незахвално је питање. Често се дешава да неке епизоде и гости за које смо очекивали велику гледаност то не оствари. Мислим да је генерално проблем што на овако малој сцени као што је наша нема више подршке међу самим умјетницима. Не причам о сујети јер смо сви склони томе, него о томе да вјероватно једни друге виде као конкуренцију за оно премало прилика да се добије нека подршка, финансирање, грант... Оно што је битно да истакнем да је гледаност свих епизода превазишла сва моја очекивања а садржај, каже публика, њихова.

Како видите тренутну умјетничку и културну сцену у Бањалуци? Шта је добро, шта може боље?

С обзиром на улагања и на стање у држави ја сам задовољан. Бања Лука, Република Српкса и цијела Босна и Херцеговина су пуни талентованих људи. Тим људима је потребна већа подршка система, али и заједнице и сваког појединца. Оно што је такође битно, потребно је и да се умјетници и културни радници више отворе за страна тржишта и изађу из граница које су им постављене у глави.

Какву улогу умјетност може имати у обликовању свакодневице и покретању важних друштвених тема?

За сваког умјетника је изузетно важно да разумије социјално-економски, друштвени, политички и историјски контекст простора у којем ствара, као и да континуирано развија критичко промишљање. На тај начин најбоље се повезује са заједницом, осјећа њене проблеме и изазове, те кроз своју умјетност може адекватно реаговати и покренути дијалог о важним друштвеним темама. Зато је изузетно битно да постоји подршка заједнице умјетницима.

Да ли сте примијетили промјене у перцепцији младих умјетника otкако постоји „Артикулакција“?

Па ја се надам да их има иако је тешко то тврдити и некако измјерити. Али ево један супер примјер и важна и охрабрујућа повратна информација. Након гостовања Соње Ђурић у првој епизоди друге сезоне подкаста, када смо се срели она ми је рекла да су три студентице које су ове године уписале продукцију на Академији дошле и рекле јој да им је та епизода помогла да преломе и дефинитивно донесу одлуку о упису на Академију умјетности у Бањалуци. То су ствари које ти много значе.

Који су вам даљи планови за подкаст? Да ли планирате нове формате или проширење теме?

Тренутно радимо на завршној фази припрема треће сезоне. Доста гостију смо већ договорили, неке чекамо, а увијек и оставимо тај број непопуњен јер не можемо игнорисати ствари које се дешавају у граду. Када се деси нешто значајно, гледамо да то убацимо у том периоду како би и ми допријенили видљивости. Покушавамо и да проширимо ову причу на читаву Босну и Херцеговину и регион, али то је јако тешко без буџета. До сада имамо константну подшку Министарсва просвјете и културе Републике Српске која није нешто претјерано велика али нама много значи, а у прошлој сезони су нам помоги и наши пријатељи из НЛБ Банке а.д. Бања Лука. Од почетка имамо подршку моје фирме PRIME Communications, захваљујући којој радимо у лијепо и добро опремљеном студију а увијек су ту за савјет и било какву практичну помоћ (тако је). За ову сезону још увијек немамо ништа потврђено, али надам се да ће се и то ријешити. Без обзира, ми не одустајемо од своје идеје, истина доста сва та ситуација демотивише, али мислим да сваки човјек треба у животу да ради барем једну ствар од које не треба да очекује ништа заузврат.

Како видите будућност подкаста као медија за промоцију културе и умјетности у региону?

Сматрам да је ова хиперпродукција подкаста, колико год она на површину избацила неке људе који то не заслужују и дала простор људима који га искориштавају без трунке одговорности за то што говоре и пласирају, опет донијела и доста доброга. Ево, у Бањалуци осим нас постоје и други подкасти о култури који раде одличан посао. Примјетио сам и да су неке средње школе и инстутиције започеле своје пројекте и то је одлична ствар. Ја им свима желим много успјеха.

Шта бисте поручили младим умјетницима који траже своју прилику за афирмацију?

Радите, радите и само радите. Не бојте се показати своје радове, критику прихватајте и искористите у своју корист. Окружите се паметним људима, паметнијим од вас, људима који вам желе добро, желите себи добро и не бојте се. И наравно, гледајте Артикулакцију.

ФРОНТАЛ