БАЊА ЛУКА - Посланици НСРС усвојили су данас Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату РС, а предлагач је претходно прихватио амандман СНСД да висина сенаторског додатка по одржаној сједници износи половину умјесто једне просјечне нето плате запослених у Српској која је исплаћена у претходној години.

За закон је гласало 46 посланика, пет је било против, а 12 уздржаних.

Предлагач је прихватио и амандман СНСД-а и независног посланика Војислава Глигића да се сенаторски додатак не исплати сенатору који не присутвује сједници умјесто, како је приједлогом било предвиђено, да се додатак ускрати сенаторима који одсуствују неоправдано.

За провођење овог закона у буџету за 2010. годину намијењено је 647.150 КМ, да је висина сенаторског додатка остала једнака просјечној плати било би уштеђено 310.690 КМ, а након усвајања амандмана СНСД уштеде ће бити и веће.

Генерални секретар у кабинету предсједника РС Синиша Каран рекао је да се додатак везује за просјечну плату за разлику од рјешења које је нудио нацрт овог закона да висину додатка одређује предсједник РС на почетку године у складу са буџетом.

Он је додао да се овим измјенама и допунама постојећи закон усклађује са Уставом РС у домену равноправности конститутивних народа и грађана, будући да према важећим нормама предсједник РС именује чланове Сената из реда српског народа, а већ садашњи сазив Сената има припаднике сва три конститутивна народа и припаднике из реда осталих.

Важећим Законом о Сенату РС није прописано да је предсједник Републике члан Сената, иако предсједава сједницама Сената, те се овим измјенама и допунама прописује да је предсједник Републике члан Сената и да остаје члан и након престанка обављања функције предсједника Републике.

Сенату РС, као савјетодавном тијелу највиших уставних институција Републике, даје се надлежност да разматра питања уставноправног положаја РС и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ, питања рада институција БиХ у вези са статусним питањима РС, као и питања односа између ентитета у БиХ.

Сенат може разматрати развојна и привредна питања од значаја за РС, питања избјеглица, расељених лица и повратника, питања из домена права РС на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, развоја односа са исељеништвом широм свијета, питања измјена Устава РС, нацрте системских закона и друга питања од значаја за РС и њене народе и грађане.

Каран је нагласио да је дегутантно постављати питање да ли је потребна институција Сената, јер је то уставна категроија. "Постављање таквог питања може се оцијенити као неуставно дјеловање", рекао је Каран.

Независни посланик Војислав Глигић питао је гдје ће бити преусмјерен новац који је предвиђен буџетом РС за ову годину за Сенат, а који је, како је већ сада извјесно, уштеђен.

Шеф Клуба посланика СДС-а Борислав Бојић поручио је СНСД-у "да је требало да буду штедљиви на бројним расипничким потезима, а не на накнадама за рад сенатора".

Више опозиционих посланика критиковало је што је буџет за институцију предсједника РС утростручен од 2006. године до данас, што је на Палату предсједника РС потрошено 11 милиона марака и што је буџет предсједника РС достигао половину буџета Народне скупштине РС.

Шеф Клуба посланика Странке за БиХ Мухарем Мурселовић рекао је да је овај клуб против доношења овог закона и да би најбоља уштеда била кад се овај закон не би ни донио и новац на то уопште не би трошио јер је, према његовим ријечима, институција Сената непотребна и сувишна, поготово у вријеме кризе и немаштине.

"Предсједник ентитета има ограничен круг дјеловања. Кога онда они савјетују? Чему онда служе силна министарства?", питао је Мурселовић.

У Народној скупштини РС у току је разматрање Приједлога закона о измјенама и допуни Закона о нотарима.