Резулат је посљедица пада у кључним секторима као што је ауто-индустрија и индустрија машина, а проблеми су забиљежени и у грађевинској индустрији.

Њемачки сектор улуга је прошле године порастао за 0,8 одсто, али са значајним варијацијама. У трговини, транспорту и услугама смјештаја је регистрована стагнација, док је истовремено забиљежен раст у области информација и комуникација (ИКТ) за 2,5 одсто.

Бруто инвестиције у основна средства су смањене за 2,8 одсто, посебно у њемачком грађевинарству и машинској индустрији.

Потрошња домаћинстава је у 2024. благо порасла, за 0,3 одсто, уз раст потрошње на здравство и транспорт, док је државна потрошња порасла за 2,6 одсто, подстакнута већим социјалним давањима.

Спољнотрговинска размјена је имала проблеме, пошто је у прошлој години њемачки извоз опао за 0,8 одсто, а увоз је незнатно порастао за 0,2 одсто.

Бундесбанка је у својој децембарској прогнози исправно процијенила да ће раст Њемачке у овој години поново бити негативан и износити минус 0,2 одсто.

Према актуелној прогнози, њемачка привреда ће наредне године порасти за скромних 0,2 одсто и благо убрзати на 0,8 одсто у 2026. и на 0,9 одсто у 2027.

Њемачка економија се не бори само са упорним економским препрекама, већ и са структурним проблемима, саопштио је том приликом предсједник Бундесбанке Јоахим Нагел.

Како се наводи, њемачка индустрија је извозно оријентисана и под притиском да се прилагоди промјенама као што су веће цијене енергената, прелазак на карбонски неутралну економију или старење популације.

Поред тога, њемачке компаније се све више суочавају са протекционистичким тенденцијама и растућом конкуренцијом из земаља у развоју на глобалним тржиштима, а Кина је заузела значајан тржишни удио у секторима као што су аутомобилска и хемијска индустрија, као и машинство, који су посебно важни за њемачку индустрију.