САРАЈЕВО - Према извјештају Свјетског економског форума о испуњавању циљева Лисабонске стратегије економских и структурних реформи, БиХ је на посљедњем мјесту са оцјеном 3,07, иза Албаније, на листи од 11 источноевропских земаља које нису чланице ЕУ.

Пројект менаџер Сектора за макроекономију Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран рекао је да је БиХ најгори резултат под индексом 2,54 остварила у области иновација, истраживања и развоја.

Према његовим ријечима, тако лоша оцјена може се оправдати самом чињеницом да су укупна улагања у истраживања и развој у БиХ годинама изузетно мала.

"Научних института, какви су раније били у великим компанијама, у БиХ већ одавно нема, број патената и нових аутохтоних бх производа углавном или нема, или су резултат дјеловања неких ентузијаста попут домаћих иноватора који на свјетским такмичењима добију највише награде, али од надлежних власти не добијају никакву подршку", истиче Гавран.

Он објашњава да иноватори имају врло малу подршку и од компанија које би могле да пруже финансијску помоћ, да њихове иновације претворе у производ за широку употребу, јер у менаџменту таквих фирми нема иновативности, већ иду на сигурну зараду.

По Гаврановом мишљењу, БиХ је остварила овакав лош резултат у поменутој области и због лошег система образовања јер производи неке "квази менаџере", а праве науке и праве иновативности има мало или нимало.

Према његовим ријечима, БиХ заостаје за другим земљама на овој листи и због катастрофалне друмске и жељезничке инфраструктуре, те због лошег авио превоза, што показује и сама чињеница да има врло мало директих веза са дужим дестинацијама.

"Извјештај показује јако лоше стање у БиХ. С обзиром на ситуацију, оцјене су врло реалне. Ако се нешто стратешки не промијени, можемо очекивати само да се разлика између БиХ и осталих земаља додатно повећава и да останемо заковани за дно", истиче Гавран.

Он сматра да БиХ у неким областима нема ни основе да нешто промијени, као што је смањење спољнотрговинског дефицита, а генерално не може имати ни конкурентнију економију и привреду без улагања у науку истраживање и развој, за шта се из буџета свих нивоа власти у БиХ издваја мало средстава.

Говорећи о финансијским услугама, Гавран наводи да БиХ има добар банкарски система у техничком смислу, али да су неразвијене неке друге финансијске услуге.

Према његовим ријечима, највећа одговорност је на држави, а у неким стварима би чак и побољшање законске регулативе дало добар импулс.

Једанаест источноевропских земаља које нису чланице ЕУ оцјењиване су у осам категорија - информатичко друштво; иновације, истраживање и развој; либерализација; мрежне индустрије; финансијске услуге; пословно окружење; социјална укљученост и одрживи развој.