БУДИМПЕШТА - Око 55 одсто становништва у државама које су ван еврозоне противи се уласку у ту групу и прихватању заједничке европске валуте евра, показало је истраживање агенције “CVVM”.

Према анкети, за улазак у еврозону је 38 одсто становништва док је седам одсто неодлучних.

Улазак у еврозону и увођење евра дуго је био главни циљ нових чланица ЕУ, али слабљење европске валуте и дужничка криза која је захватила Грчку и пријети да се пренесе на друге чланице успорила је ентузијазам у већини држава.

Док Мађарска и Румунија, као државе које иако су чланице ЕУ нису дио заједничке еврозоне, имају могућност да падом вриједности домаћих валута калкулишу са негативним тенденцијама на тржишту, Грчка као држава еврозоне то не може да учини.

То је неке од држава који су кандидати за улазак у еврозону натјерало да размисле о недостацима тог система, јер су до сада истицани само позитивни ефекти попут заједничке валуте, лакше трговине и јаче интеграције са европским економским блоком.

Грчка је сада банкротирала, а да би добила неопходни 110 милијарди евра помоћи мораће да испуни веома строге критеријуме који су строжи од оних које је прошле године наметнуо ММФ Мађарској и Румунији. То се односи и на значајно смањење плата и цијена.

Пољски премијер Доналд Туск сматра да је дошло вријеме да еврозона сама себе преиспита. Иако је Туск до сада био наклоњен Европи, он сада каже да улазак у 16 држава еврозоне више није приоритет за Пољску.

И бугарски премијер Бојко Борисов прошлог мјесеца изјавио је да та земља неће журити са увођењем евра, признавши да је грчка криза доприњела таквој одлуци.

Евроскептични чешки предсједник Вацлав Клаус чак је изјавио да је пројекат заједничке европске валуте одавно пропао.

На недавно завршеним британским изборима, на којима је највише гласова освојила Конзервативна партија, у кампањи су се врло често чули аргументи торијеваца да се сада показало је њихова традиционална уздржаност према ЕУ и евру била добра одлука.

У Естонији, која испуњава све критеријуме за улазак у еврозону, наводе да више није питање да ли је држава спремна за то, већ да ли је еврозона спремна за њих.