У посљедње вријеме се све чешће могу чути гласови и најаве могућности неких нових преговора о статусу јужне српске покрајине.

Професор међународног права Предраг Симић тврди да Вашингтон тестира подјелу Косова и Метохије примјеном "ватиканског модела", како су то међусобно уредили Ватикан и Италија.

Посљедњих дана чују се многи “рецепти” за ријешавање проблема Косова и Метохије, као и поруке шта би Србија не само могла већ и морала учинити да би се косовско питање коначно скинуло с дневног реда и овај дио Балкана лакше прикључио европској породици. “Предлагачима” се придружио и лидер напредњака Томислав Николић идејом о издвајању Косова као посебне европске регије која има апсолутну аутономију од Србије и потпуно признање од ЕУ.

“Предлагачима” се придружио и лидер напредњака Томислав Николић идејом о издвајању Косова као посебне европске регије која има апсолутну аутономију од Србије и потпуно признање од ЕУ

Професор међународног права др Предраг Симић тврди да су сви “звукови” који ових дана одзвањају са свих страна свијета, па и од домаћих политичара, заправо увертира у оно што се догодити мора – а то је покушај изнуде преговора у нади да ће они донијети одређени компромис који ће довести до ријешења косовског проблема.

– Косово, односно хоће ли преговора бити или неће, поново је постало “хит” тема јер очигледно такви захтјеви долази највише из Брисела, али и из Вашингтона – каже професор Симић. – Најинтересантније у овом тренутку је то што се чини да се у Вашингтону тестира могућност подјеле Косова. То произлази из чланка објављеног у водећем америчком часопису, а који отворено заговара примјене такозваног Ватиканског модела за Косово, по којем би Србији припале три општине на сјеверу и контрола над црквама као својим светињама, као што је то регулисано између Ватикана и Италије, а остатак Косова би Србија признала и не би правила сметње за пријем у УН. 

По његовим ријечима, тешко је рећи колико је то права тема за разговор у овом тренутку, јер Србија није још ни издалека формулисала шта заправо жели да постигне у проблему с Косовом.

– А плашим се да она не зна шта жели. Косово је више тема за унутрашњу употребу – да се показује отпор и износе приједлози да би се повјеровало да имамо план или идеју, али, као што нисмо знали ни октобра 2007. на преговорима у Бечу шта заправо желимо, односно гдје тражимо компромис, не знамо ни данас. Наиме, Србија још увијек није ни у назнакама рекла у којем смијеру би била спремна да нађе компромис с косовским Албанцима – упозорио је Симић.

Олакшавајућа околност домаћим, али и неким страним политичарима који су претходних дана излазили с различитим идејама за ријешавање косовског проблема, може бити то што се још увек чека одлука Међународног суда правде о проглашењу ''косовске независности''. Али она ће једном бити донијета и требало би, указује професор Симић, да је већ сада дефинисан став шта послије ње и у којем смјеру се мора, али и може ићи. Међутим, када је на “менију” оволико различитих идеја и звукова који долазе са свих страна, оне имају за циљ “спиновање” јавности, односно припрему грађана Србије на могућност да нешто од тога и буде прихваћено, ма колико у први мах дјеловало неприхватљиво и готово немогуће.

Очекивало се да ће проглашење ''независности'' проћи много лакше, али је Србија ипак блокирала даља признавања, Русија је блокирала пријем Косова у УН, а у међувремену политички развој на Косову није ишао довољно брзо и у оном смјеру у којем се очекивало

– Постоји јасан покушај да се изнуде преговори, у нади да ће они донијети одређени компромис. Јер, ако се погледа и поменути чланак објављен у САД, отприлике је став да је за коначно ријешење Косова ипак важна сагласност Београда, коју су они, када је ''проглашена незавиност'', мислили да није битна. Наиме, очекивало се да ће проглашење ''независности'' проћи много лакше, али је Србија ипак блокирала даља признавања, Русија је блокирала пријем Косова у УН, а у међувремену политички развој на Косову није ишао довољно брзо и у оном смјеру у којем се очекивало. Све то наводи европску и америчку администрацију на размишљање о алтернативи. Другим ријечима, за нас је можда значајно што се у тексту, који је писао високи функционер у Пентагону, каже да се у то вријеме сматрало да није потребна сагласност Србије за ријешење Косова а да се у овом тренутку дошло до закључка да је ипак, зарад коначног ријешења косовског питања, потребно постићи сагласност с Београдом – закључује професор Симић.