Партизан је предност од једног бода испред Црвене Звезде, вечерас на свом стадиону повећао на недостижних четири.

Пише: Мирослав Бундало

Сусрет ова два Београдска клуба за собом носи фразу "вечити дерби", те представља једну од ретких "сигурних берби" за оне који штампају улазнице. И поред кише која је пре и током читавог сусрета пропадивала по ненаткривеним трибинама некадашњег стадиона Југословенске народне армије, дерби је и овај пут успeо да скупи позамашну масу гледалаца.

Ако је веровати речима спикера на стадиону, окршају на врху табеле је присуствовало 24.670 посматрача, што ипак није било достатно да на западној и источној трибини првих шест или седам редова не буду уопште попуњени. Места на северној и јужној трибини су била распродата још дан раније, па су благајне Партизановог стадиона, које су готово 45 минута касниле са отварањем најављеним у 10 часова, могле да понуде карте само за позиције мање ватрених навијача.

Да се не би понављале немиле сцене бруталних навијачких обрачуна, какве су уобичајене за Београд, те у просеку годишње односе по један живот, овај пут су се на свим прилазима и на самом стадиону дале уочити импозантне снаге жандармерије и полиције. Ангажовани су и полицајци на коњима, али ни за коњичку јединицу, ни за њихове моторизоване колеге није било пуно посла.

У пуној опреми за разбијање демонстрација, жандарми су раздвајали све битније секције стадиона, при чему је било видљиво да су и северна и јужна страна претесне да приме све навијаче. Они јасно обојени и врло расположени за активно навијање, заузели су и по једну секцију уз сјеверну и јужну трибину.

Освајачи Купа Србије траљави

Време је ишло на руку и играчима и навијачима, изостанком виших температура омогућавајући већи физички напор. Ипак, овај пут је далеко било занимљивије посматрати северну и јужну трибину, него што је то био случај са тереном. Погодак који је за Партизан у 73. минуту постигао репрезентативац Радосав Петровић је истина био са удаљености од преко 25 метара, али тешко да је осим њега било већих и спектакуларнијих узбуђења. Прилика је било истини за вољу, али ипак игра свеукупно није остављала утисак "вечитог дербија".

Партизан ће тако врло вероватно освојити титулу првака, јер се не очекује да му у походу могу значајније припретити ОФК Београд и Млади Радник. То ипак неће изравнати минус изгубљених утакмица од Звезде. Партизан је 57 пута изгубио од Звезде, док је тријумфовао над истом 38 пута. Нерешено је одиграно 43 сусрета.

Звездини играчи су били видно траљавији, са потпуном неспособношћу да направе успешну завршницу, што ће њихове присталице вероватно оправдати умором након освајања Купа Србије, који се збио само три дана раније. Звезда је већ изгубила од Партизана у првенству и одговарала јој је само победа. Ипак, осим најмање три озбиљна бацакања по шеснаестерцу и камчења пенала, читав сусрет нису успели ни једном да се наметну као фаворит, тако да су њихови навијачи далеко професионалније одрадили свој део посла.

Трибине занимљивије од терена

Цело време трајања утакмице, па чак и у паузи за полувреме, навијачки повици и песме се нису прекидали. Делије су биле у подређеном положају као гостујућа екипа, па су Гробари исказали потпуну надмоћ у заставно-пиротехничким средствима, за чије уношење на трибине су очито имали помоћ управе клуба.

Партизанови навијачи су тако имали већ спремне велике транспаренте на којима играче Звезде прозивају да су "секташи и педери", затим су развили и транспарент у којој Црвеној Звезди уз титулу проститутке уручују последњи поздрав. Све је то зачинила велика застава раскриљена преко навијача, на којој је неколико стилизованих гробара у цилиндрима покопало грб Црвене Звезде. Све се то одиграло пре јединог поготка на утакмици, тако да су "магијски обреди" овај пут Партизану изгледа донели користи.

Делијама је преостало да се ослоне углавном на грло и длан, што су они и изнели до краја сусрета, при чему их није могао поколебати чак ни тај кобни гол Петровића. Све време сусрета се на северној трибни вијорила застава која захтева Правду за Уроша, те је уз пар топовских удара и некоординисано упаљених бакљи, то била читава кореографија Делија. Гробаре су прозивали да су "Југословени", што њихова иконографија и није претерано демантовала.

Звезда пише ћирилицом

Звездини фудбалери су (како је и ред у националном првенству) носили дресове на којима су имена фудбалера била исписана ћирилицом, док то није био случај код Партизанових играча. Исто тако је и овај пут код Делија била израженија национална иконографија, обзиром да је више од половине северне трибине садржавало заставе са оцилима и натписима градова из којих долазе. Између осталих, на северу је био и натпис Република Српска.

И једни и други навијачи су убацили велики број бакљи и топовских удара у терен, при чему су у финишу сусрета предњачиле управо Делије, на тај начин још и више сметајући својим крајње неуверљивим играчима, који су се упињали да изједначе. Још доста дуго након окончања сусрета саобраћај је остао блокиран, на свим важнијим прилазима стадионима, али до сада није забиљежен ни један значајнији инцидент.

Једина релативно озбиљнија чарка, збила се на размеђи С и Р секција источне трибине, и то одмах по укњижењу јединог гола на сусрету. Тада су присталице црвено-белих откидале седишта и бацале их према навијачима Партизана у ложама, али се интервенција жандармерије завршила без озбиљнијих последица.