Одлука лондонског суда о изручењу бившег члана такозваног ратног Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, одложена за 20. април, јер је његова одбрана тражила додатно вријеме.

На суду у Лондону одржано је ново рочиште Ганићу по захтјеву Србије за његову екстрадицију, а одлучено је да се нови претрес одржи 20. априла.

Члан правног тима одбране Ганића Дамир Арнаут изјавио је за сарајевске медије да се данас расправљало о датумима за екстрадициони процес, који је започет.

"Ми смо данас први пут од Републике Србије добили захтјев за екстрадицију", рекао је Арнаут и додао да је све што се налази у том захтјеву Хашки трибунал већ истражио и одбацио, односно, како је рекао Арнаут, утврдио да "нема елемената кривичног дјела нити одговорности".

Ганићев бранилац је истовремено демантовао наводе поједних медија о томе да је одобрен захтјев Србије за екстрадицију Ганића.

Првом екстрадиционом претресу пред лондонским судом требало је да присуствује тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Србије Бруно Векарић рекао је да ће се поштовати свака одлуку Суда.

"Желимо отворен дијалог са колегама тужиоцима из БиХ и ово може да буде полигон гдје можемо да размијенимо аргумента да се овакве ситуације не би понављале. Одавно смо на позицији да потпишемо узајамно споразумно уступање доказа и формирање заједничиких истражних тимова," рекао је Векарић.

Векарић је истакао да постоји процедура коју спроводи суд у Лондону у овом поступку, која се прије свега тиче провјера навода захтјева, његове процедуралне ваљаности и формалности, али са друге стране, даје се могућност Ганићевој одбрани да реагује кроз одређене приговоре и акте.

"Када суд одлучи о томе коме ће изручити Ганића, послије предмет евентуално уступа министру унутрашњих послова који доноси конкретну одлуку о његовој евентуалној екстрадицији", рекао је Векарић.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потјерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 фунти и забрану напуштања Велике Британије до одлуке Суда о његовој екстрадикцији. 

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из Босне и Херцеговине, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, почетком маја 1992. године.