Григориј Перељман, руски математичар, по свему судећи неће примити награду од милион долара коју му је додијелио Клејев институт из Масачусетса за доказ Поенакреове хипотезе, што се сматра једним од математичких задатака миленијума. То је прва у историји додјела такве награде и први од ријешених задатака.

Задацима миленијума названо је седам математичких проблема „класичних задатака чије рјешење није никад нађено”. Клејев институт сматра да би додјела овако високих награда за сваки од њих, не само убрзала рјешавање проблема, него и „развејала заблуду друштва да је у математици све већ урађено и да је она умногоме већ ’мртва’ наука” .

Клејев и Поенкареов институт намjеравају да 8. и 9. јуна у Паризу организују конференцију посвећену Поенкареовој хипотези и њеном доказу. Да ли ће се на њој појавити и Григориј Перељман, није познато.

Сарадник петербуршког одjељења Математичког института, у свjетској науци познат као Гриша, прочуо се у свијету пошто је на сајту лабораторије у Лос Аламосу (у новембру 2002. и марту 2003) објавио два чланка под именом Гриша Перељман. У њима је показао шему доказивања Поенкареове хипотезе. Добио је бројне позиве највећих свјетским научних часописа да објави читав рад, а стигли су и позиви за рад у најбољим свјетским научним институтима, али је Перељман остао у свом малом стану у Петербургу у коме, колико је познато, живи са мајком, пошто је незапослен – највјероватније од њене пензије. Врло мало излази, не користи мобилни телефон, готово се ни са ким не дружи. Током година усамљености радио је управо на доказивању Поенкареове хипотезе.

Перељман одбија сваки контакт са медијима. Ипак разлог за његову самоизолацију може се наћи у једној од давних изјава коју је дао пријатељу новинару:

„И међу математичарима постоје више или мање поштени људи, али скоро сви они су комформисти – и они поштени спремни су да трпе оне који су нечасни. Зато се у изолацији не налазе они који нарушавају етичке норме, него такви као ја”. Овај став потврдио је и одбијајући да прими европску награду за математику уз образложење да су је додијелили „некомпетентни људи”. Према неким, непровјереним информацијама, Перељман се више не бави науком јер је „разочаран”.

Прилог ''Русије данас'':

Сергеј Кисљаков, директор Института Стеклова, руске академије наука, у коме је научник радио рекао је новинарима да је Перељман дао отказ 2006. године и да се од тада у институту није појављивао. „Питате ме да ли је он нормалан. Знате, појам нормалног је релативан. Да кажемо овако – сви ми имамо неке чудне особине, само их неки имају више. Перељман их има више од других. Необичан човјек, наравно”, објаснио је он.

Осим европске, чувени научник је одбио да прими и Филдсову медаљу која је такође праћена са милион долара, 2006. године. Предсједник Свјетског савеза математичара Џон Бол је долазио у Петербург и два дана га убјеђивао да отпутује у Мадрид и прими награду, али узалуд. Филдсова награда представља математички аналог Нобеловој награди.

Перељман је почео да се бави рјешавањем Поенкареове претпоставке још 1992. године, а резултате није, како би требало, објавио ни у једном научном часопису. Поенкареова хипотеза или коњектура, тешко је објашњива обичним, нематематичким ријечима и појмовима, али речено поједностављено - она је централна у топологији, грани математике која се бави проучавањем непромјењивих квалитета геометријских тијела приликом њиховог "изобличавања" (растезања, извртања или гњечења, без обзира на величину или облик).

Поенкаре је претпоставио да је свака компактна просто повезана тродимензионална тополошка многострукост хомеоморфна (тополошки једнака) тродимензионалној сфери тј. затвореној кугли, што се у математици и физици сматра централним питањем покушаја схватања облика Свемира. Поједностављено, у описивању Поенкареове хипотезе потребно је замислити "очување својстава свега округлог, запреминског, што нема рупу"- Сунца или поморанџе, што је за математику свеједно. Такво тијело без рупе, затезањем гуменом опном бива "сабијено" до једне тачке, док би се тијело са рупом, на пример ђеврек, у том случају сломио, а гума пукла.

Од почетка вијека математичари су потврђивали хипотезу у односу на друге димензије, 1982. решен је проблем за четвородимензионалне просторе, али ни један од начина није био погодан за "тродимензионалне многострукости", што је пошло за руком руском научнику. Перељман је успио да докаже Поенкареову хипотезу са којом су се читаво стољеће борили највећи умови 20. вијека.

Перељман је рођен 13. јуна 1966. године и одрастао је у тадашњем Лењинграду. На Међународној математичкој олимпијади у Будимпешти 1982. је побиједио, скупивши максималан број поена, а затим је на Стеклову радио до краја 80-тих година, послије чега је боравио на универзитетима у САД до средине 90-их година. Када се вратио у Русију, пуних осам година није се појављивао у јавности и ништа није објављивао, па су само малобројни знали чиме се бави. У новембру 2002. нечекивано се на серверу "арXив" појавила прелиминарна верзија Перељмановог научног чланка, у којем је био садржан и доказ хипотезе француског научника Поенкареа, једног од претеча Ајнштајнове "теорије релативитета".

Свој рад је прије нешто више од три године, објавио на Интернету и од тада нико није успио да порекне његове наводе. Перељманов рад има 39 страница, а његове колеге математичари су о њему већ написале на стотине чланака, неки покушавајући да оспоре његов доказ.