Научници су у Великој Британији успјели направити робота по имену 'Гордон' којим не управља ништа друго него мождане станице једног пацова а чак у 80% случајева препознаје препреку и заобилази је.

'Једини механизам за управљање који робот има је биолошки мозак', објашњава Кевин Варвик са Универзитета у Редингу.

Да би ово постигли, научници су из фетуса пацова узели кору великог мозга и ензимима су растопили везу између живчаних станица. Потом су узгојили око 300.000 станица у петријевој здјели на чијем дну је било постављено 80 финих електрода.

Након што су се станице премјестиле у здјелу, неуронима је требало неко вријеме да се организују и успоставе мрежу са електродама али и међусобно. Тако су се унутар 24 сата трудиле успоставити међусобну везу а већ након седмицу дана су слале прве спонтане сигнале што подсјећа на активност сличну можданој.

Подјела улога изгледа овако: станице сада роботу шаљу сигнале који управљају роботом ако наиђе на препреку а заузврат сензори који сакупљају информације о околини, шаљу електричне импулсе неуронској мрежи.

Научници су током пројекта поновили овај процес са више различитих пацовских мозгова те се успоставило како се робот различито понаша када му се замијени 'мозак'. Док је с једним умјетним мозгом робот активан, с другим се не понаша у складу са захтјевима научника.

Циљ овог пројекта није почетак прављења робота којим ће некада у будућности управљати прави мозак а можда чак и људски, него ће овај експеримент бити кориштен у медицинске сврхе.

Наиме, уз помоћ робота се могу боље истражити основне функције мозга, а лакше је и управљати њима. Приликом спознавања околине и реаговања на препреке, умјетни мозак учи из искустава робота. Варвик тврди како већ сада поновљене активности јачају везе међу живчаним станицама. Када се то упореди са човјеком, онда се ради управо о чињеници да оно што човјек најчешће ради, најбоље и савлада.

Боље разумјевање начина учења и памћења мозга би могло користити у медицини у борби против можданих обољења као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болест.

Научници ће покушати научити робота новим вјештинама а тиме и побољшати његово памћење. При томе се надају да ће моћи посматрати директно сва дешавања у мозгу током памћења.

Такође наглашавају да се у овом пројекту не смије заборавити да се тренутно ради о моделу чије функције тренутно само личе на мождане функције.