У Републици Српској у датом тренутку је евидентирана 481 особа обољела од новог грипа типа А /Х1Н1/, док су два лица умрла.

Упркос свему, информације везане за нови вирус грипа Х1Н1, знан још као свињски или нови грип, полако се потпуно одбијају о нашу пажњу. Отприлике исто као вијести o бомбашким нападима и погинулим људима у земљама које су под војном контролом САД и оних које им гравитирају.

Пише: Жељко Свитлица

То је посљедица оспораване озбиљности новог грипа, која је проистекла из превеликог дизања прашине око истог у медијима, што је довело до многих сумњи као што су, на примјер, сумња у званичну причу о његовом настајању, те сумња да је све што се десило са вирусом, па и сам његов настанак провоциран интересом да се окористе компаније које продају вакцине, лијекове и остало.

Мање или више оправдано се мисли и да ''нови грип'' није опаснији од ''сезонског'' или ''обичног''. Не хотећи анализирати нешто докле не досежу домети нашег лаичког знања о овој области, упутили смо питања Институту за заштиту здравља Републике Српске, тачније главном епидемиологу, доктору Радовану Братићу.

Чињеница да смо предуго чекали да добијемо одговоре, послате по готово па конспиративној процедури, учврстила нас је у одлуци да требамо сачекати најмање још дупло толико, како би те налазе стручних лица и објавили. Већина наших служби су толико закопане у прошлост, да односи са јавношћу за њих дјелују као непристојна понуда.

Код нас се неке институције још увијек понашају као да постоји министарство информисања, те њихови одговори звуче обавјештајно и ужестручно, таман колико и да сте отишли по предсказање пророчишта из Делфа.

Зато нам је, понављамо, изгледало веома згодно да те мисли и податке које одлучују о животу и смрти друшва, пустимо доста касније, како би практично провјерили њихов дугорочни значај. У међувремену, код нас је стигла вијест да се велике наруџбе отказују фармацеутским компанијама, пошто  министарства здравља (а поготово финансија) сматрају да је проблем предимензиониран.

Ево шта кажу "код нас"

-Суштинска разлика између ''обичног'' и ''новог Х1Н1'' вируса грипа је у грађи глукопротеинских израштаја који представљају два површинска антигена: хемаглутинин и неураминидазу.

Сви смо чули да и од обичног грипа умре исти, ако не и већи број људи сваке године. Зашто није обичај да се и у таквим случајевима прогласи епидемија?

– Епидемија сезонске или ''обичне'' грипе се увијек проглашава, ако је број обољелих на одређеном географском подручју за одређени временски период већи него што је то уобичајено, а пандемија се проглашава ако епидемија захвати више земаља или више континената.

Недавно су научници са америчког универзтета ''Харвард'' су саопштили да је истраживањем утврђено да нови грип није опаснији од сезонског, него чак и слабији. У том свијетлу, није ли глобална паника неоправдана?

-Да ли ће нови грип бити опаснији од сезонског, то ће показати вријеме односно даљи ток пандемије. Паника никада није добар савезник, али опреза никад није доста.

Да ли је можда намјерно створена неби ли велике фармацеутске компаније и њихови представници у државама остварили профит од продаје лијекова и вакцина?

-Ово питање сте требали адресирати фармацеутским компанијама и њиховим представницима у које сумњате.

Од самог појављивања новог вируса у Мексику, појавилу су се и сумње у званичну причу о његовом поријеклу. Да ли мислите да су на мјесту тврдње да је грип настао лабораторијским путем  из било каквих намјера?

-Исти одговор као и на питање изнад.

Да ли је до сада било доказаних случајева да се овако нешто дешавало када су се појављивале неке друге болести?

Када су у питању неке друге болести, како сте навели, ми нисмо установа која је у својој историји постојања икада производила вакцине, нити смо икада испитивали квалитет вакцина,њихову потентност и токсичност.

Почетком прошлог вијека, вирус који се звао ''Шпански грип'', харао је свијетом у периоду од 1918. до 1920. године. Вирус се проширио у све кутке планете и већином погађао здраву, младу популацију.

Које су сличности између тадашњег и овог новог грипа и мислите ли да и овај нови грип има капацитет за тако нешто?

– Према процјенама од ''шпанске грознице'' је умрло око 20. милиона људи. Сасвим је рано и тешко правити поређења између ове двије пандемије, између осталог и због недостатка релевантних доказа из периода 1918.-1920., а посебно због тога што је то био период пред сам крај Првог свјетског рата, односно непосредно по његовом завршетку.

Зашто је број жртава у Мексику био толико велики, а како је вријеме одмицало у Европи и Америци све мањи?

- Са епидемиолошког становишта мало је прошло времена од проглашења пандемије до данас да би смо дали објективну анализу леталитета, односно о факторима који су утицали и који утичу на висину леталитета и разлике у леталитету у појединим земљама.

Коjи су то периоди најопаснији за пренос вируса и епидемије?

- Најопаснији преиода за пренос вируса и за појаву епидемије у нашем географском подручју су касна јесен, зима и рано прољеће, јер вирусу одговара хладно и влажно вријеме.

Како коментаришете то да се вакцина појавила на тржишту само дан након проглашења пандемије?

- Још једно питање које треба да упутите произвођачима вакцина.

Какав је ефекат вакцина, уколико оне у Српску стигну послије нове године, то јесте колико је потребно да се сви вакцинишу, колико треба да почну да дјелују заштитно, и да ли ће до тада проћи сезона грипа?

-Институт за заштиту здравља Републике Српске не наручује вакцине него Министарство.

Да ли гласине да у вакцинама постоје опасни елементи попут живе могу издржати неку озбиљнију логичку анализу?

– Произвођачи вакцина су одговорни за састав вакцина.

Шта се десило са птичијим грипом?

- Тренутно и на срећу, немамо птичијег грипа, што не значи да не може и да се појави.

Министарство доста ажурније

У намјери да комплетирамо стручне, прецизне и опширне одговоре из Института за заштиту здравља РС, питања која је господим Братић пропустио да одговори, упутили смо Министарству здравља и социјалне заштите РС.

Одговоре дао др Ален Шеранић, члан радне групе за провођење активности везаних за превенцију пандемијске грипе. Далеко исцрпнији и конкретнији одговори су стигли далеко брже него кад је Институт у питању, али нисмо желили правити дискриминацију између државних служби, поготово између оних које по природи ствари имају најтјешњу комуникацију. Тако значај ових информација у временском слиједу можете провјерити сада.

Какав је ефекат вакцина против ''новог грипа'' уколико оне у Српску стигну послије нове године? Тачније, колико је потребно да се сви вакцинишу, а колико треба да почну да дјелују заштитно и да ли ће до тада проћи сезона грипа?

Добити вакцине против пандемијског грипа тип А Х1Н1 на вријеме је свакако врло важно, али је важно и да добијемо и довољан број вакцина и да их можемо платити и приуштити нашем друштву као бесплатну. У оквиру припрема за дистрибуцију вакцине, а слиједећи упуства Стратешке савјетодавне групе експерата за имунизацију Свјетске здравствене организације, према важности, групе за вакцинацију биле би:

• здравствени радници изложени ризику,
• труднице
• особе старије од 6 мјесеци које болују од тежих хроничних обољења,
• дјеца од 6 мјесеци до 15 година,
• особе од 15 до 49 година живота,
• одрасли од 49 до 65 година и
• одрасли преко 65 година.

Обзиром на информације Свјетске здравствене организације да вирус инфлуенце типа А H1N1 постаје предоминантан у односу на друге типове вируса инфлуенце, очекивање епидемиолога су да ће пандемијска грипа трајати и у наредних неколико година. Сходно томе, вријеме дистрибуције пандемијске вакцине, као најзначајнијег превентивног средства не губи на ефективности.

На основу Свјетске здравствене организације и до данас завршених студија, подаци указују да је вакцина против пандемијског грипа сигурна колико и вакцина против сезонског грипа. До сада је у свијету апликовано преко 80 милиона доза вакцине.

Такође, на основу информација Свјестке здравствене организације ниједна вакцина, укључујући и вакцину против пандемијске грипе не обезбјеђује 100% заштиту од развоја обољења, али у сваком случају значајно умањује могућност развоја инфлуенце. Вакцине против инфлуенце постају ефективне 14 дана након вакцинације.

Оне особе које су у периоду од 1 до 3 дана прије и послије вакцинације биле у контакту са вирусом имају могућност да се разболе. Такође, вакцинисане особе могу да развију симптоме инфлуенце, али узрок овог обољења може да буде вирус инфлуенце од кога ова вакцина не обезбјеђује заштиту.

Да ли гласине да у вакцинама постоје опасни елементи попут живе могу издржати неку озбиљнију логичку анализу?

Вакцина против пандемијског грипа садржи Тиомерсал који се мултидозним паковањима вакцина уобичајено користи ради заштите вакцине од бактеријске и гљивичне контаминације. Сигурност Тиомерсала је ригорозно испитана од стране различитих научних групација и нема доказа о токсичности.

Све супстанце које се користе за производњу вакцина, морају бити претходно испитане како би се доказала њихова сигурност. Сходно томе и све супстанце које се налазе у саставу вакцине против пандемијског грипа су сигурне за примјену.

Како коментаришете то да се вакцина појавила на тржишту само дан након проглашења пандемије и постоји ли могућност да је на примјер, паника у вези са грипом, проузрокована интересима фрамацеутских компанија?

У складу са својим надлежностима, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је дужно да становништву у Републици Српској обезбиједи здравствену заштиту. У складу са тим ово Министарство не може коментарисати поједине информације које нису засноване на доказима, а које се појављују у јавности у вези са пандемијским грипом.

Да ли је узрок слабом одзиву на вакцинацију у Србији, а и неким другим европским земљама управо сумња у то да се са ''новим грипом'' манипулише, а све зарад нечијих интереса? (Многа истраживања доказују да ''нови'' грип није опаснији од ''сезонског'')

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске апелује на све грађане да након што вакцина стигне у Републику Српску, а по позиву надлежних служби за вакцинацију, одазову се и вакцинишу против пандемијског грипа.