Билећа је данас огледна просторија пред опште изборе. Да ли је узорак реалан?

Пише: Огњен Савић

У доба Војске РС и опште војне обавезе, регрути баш нису били обрадовани уколико би требали ићи у Билећу. Војна обавеза је данас укинута, пошто више није била ни естрадно подношљива, након перформанса на Мањачи и заклињања регрута да ће бранити РС, а не БиХ. Све су прилике да ћемо након одмјеравања снага позиционог Блажа Вујовића и опозиционог Драгана Бабића у изборима за начелника, Билећу и даље поистовјећивати са стећцима, рестораном и касарном; на обалама језера куда пролазимо ка мору.

Опозиција уједињена у мржњи

Општи је утисак да опозиција у Билећи није понудила ништа ново, ниједан реалан програмски циљ због кога би добила повјерење грађана. А избори се добијају или програмом, који опозиција нема, или великом љубави према вођи и његовом култу, којег актуелна власт има.

Сви су већ заборавили да је специфичност посљедњих локалних избора 2008. године у РС била то, што грађани нису гласали за начелничке кандидате по општинама, него за Додика лично. Ту лекцију није научила ни опозиција. Заиграла је на једину карту, која је сада можда и најлошија карта: Гласати против Додика.

Једино што уједињује опозицију је мржња према СНСД и Додику, као и према билећким господарима, браћи Вуковић.

Чађин развални алат

СНСД такође није понудио ништа сем бујице лажних обећања и лажних поклона у посљедњој предизборној недељи. Хеликоптер с милостима и поклонима је више пута слетио у Билећу у задњих 15 дана него у претходних 15 година. Лажни поклон министра Чађе ватрогасцима је већ разоткривен, а за остеле ће требати још неко вријеме.

Уколико се уопште будемо бавили овом темом, пошто је Чађино узимање развалног алата из Требиња и представљање истог као поклон ватрогасцима у Билећи, нешто због чега би у развијеним демократијама аутоматски били изгубљени избори. Код нас се о ангажману позиције са републичког нивоа у локалним изборима шути, или се оваквим подвалама придаје симболичан значај.

Избори у Билећи доносе неколико сценарија.

Сценарио 1. Опозиција побјеђује

Овај сценарио је, ако је судити програму и наступу опозиције у Билећи раван шанси да ЧЕЗ направи ТЕ Гацко 2, или да Руси уложе милијарду евра у Рафинерије, или да Додик постави Бориса Дивјака за савјетника за односе са међународним организацијама.

Ипак, та случајна побједа би могла дати опозцији крила да до општих избора направи план за преузимање власти, али само под условом да се уозбиљи и почне да озбиљно ради на терену.

Сценарио 2. СНСД са партнерима побјеђује

Судећи о виђеном у кампањи и небројеним обећањима Владе РС па чак и Савјета министара БиХ, ово је за сада најреалнији сценарио.

Овај сценарио опет има 2 подсценарија. Први је да се опозиција
распадне у међусобним свађама, непобјерењу и оптужбама због пораза, те да изгубе самопоуздање и наду да могу икада побједити Милорада Додика.

Други подсценарио је да тај да пораз опамети опозицију и да их натјера на озбиљан политички и теренски рад. То би подразумијевало и потписивање коалиционог споразума и заједничке предсједничке кандидате, око чега сада у опозицији очигледно не постоји никаква сагласност.

Сценарио 3: Небитно је ко побјеђује

Пораз али и побједа доводе до нових свађа и подијела у тзв.опозицији, јер Додик и СНСД новчаном моћи држе све у шаци.

Почев од Младена Босића, коме се тресе фотеља на челу СДС, уз константан страх од повратка Калнића или Шаровића, који би урушили и онако никакав СДС; па све до Чавића, од којег је Додик и добио мандат. И у том сценарију опозиција би потрошила наредне мјесеце у неискреним договорима и разним комбинацијама иза леђа.

Коначни суд ће, свакако, дати грађани Билеће на изборима, а нама осталима остаје да сачекамо до 19 часова. Захваљујући успјешној демографској политици какву годинама водимо у РС, а посебно на истоку, неће дуго требати да се преброје гласови.