Руски научници задужени за космос храбро се спремају да пођу тамо гдје још ниједан човјек није био прије њих, сем Бруса Вилиса. Прије неки дан, водећи човјек Руске свемирске агенције "Роскосмос" је изјавио да они озбиљно разматрају идеју у Холивудском маниру, у којој би требали да пошаљу једну свемирску летилицу која би ударила у велики астероид који прети да се судари са нашом планетом.

У обраћању радио-станици „Голос России", Анатолиј Перминов је изјавио: „У питању су људски животи. Морамо да издвојимо неколико стотина милиона долара и изградимо такав систем који ће нам омогућити да спријечимо будуће сударе, умјесто да сједимо и чекамо да се то догоди и однесе стотине хиљада жртава".

Мисија ће бити усмјерена ка астероиду (99942) Апопхис, изјавио је, који ће крај Земље пролетити 2029. и поново у априлу 2036. године. „Наши прорачуни нам показују да смо у стању да у том року направимо летилицу посебе намјере, која би нам помогла да са сигурношћу избјегнемо судар. Опасност од несреће може да се избјегне."

Холивудски хит-филмови „Дип импакт" и „Армагедон", већ су разматрали покретања свемирских мисија са јединим циљем да се спријече катастрофални судар Земље и комете/астероида.

Међутим, стварање система за одбијање астероида већ дуго је предмет озбиљних научних расправа. Неки експерти су препоручивали слање сонди које би кружиле око опасног астероида и постепено утицале на његову путању. Други су предлагали слање летилице која би ударила у астероид и помјерила га, док су трећи били за употребу нуклеарног оружја. Ипак, Рус је изјавио да је његова агенција спремна за изазов, и да позива на сарадњу и НАСУ, ЕСУ и све остале заинтересоване.

Када је у децембру 2004. Апофис откривен, научници су доспјели у ударне вијести изјавом да су шансе 1:36 да ова стијена пречника 300 метара и масе 27.000.000 тона удари у нашу планету или Мјесец, када се сљедећи пут сретне са њом 2029. године. Пажљивији прорачуни су ублажили стрепње, али је и даље остало да су шансе за судар 2039. макар 1:250.000, па чак и мање.

Перминов је испричао да је чуо од астронома да се Апофис приближава и да може да удари у Земљу. „Не сјећам се тачно, али мислим да су ми рекли да ће нас ударити 2032. године," сјећа се он.

Према процјенама НАСЕ, ако би овај астероид ударио у Земљу ослободио би макар 100.000 пута више енергије него што је то био случај са бомбом у Хирошими. Хиљаде квадратних киломерата било би директно уништено у судару, али и читава планета би осјетила ефекте црног облака прашине који би прекрио атмосферу и створио ефекат „нуклеарне зиме".

Не би ли што успјешније развили технике за одвраћање од ''Судњег дана'', Насини стручњаци су већ разговарали о опцији слања астронаута на астероид. Разарање астероида нуклеарним оружјем створило би на истој орбити стотине или хиљаде мањих објеката, који би временом могли поново да се споје. Већина научника се слаже да, ако би имали довољно времена, најбоље рјешење ипак представља гурање астероида на сигурнију орбиту. Мат Ганге, свемирски истраживач са Краљевског колеџа у Лондону, израчунао је да би нешто масе, убрзања и притиска обичног мањег аутомобила било у стању да погура астероид тежак милијарду тона ван Земљине путање за свега 75 дана.

Перминов је изјавио: „Врло брзо ћемо одржати затворени састанак нашег колегијума, тј. научно-техничког савјета, и одлучити шта нам ваља чинити. Сигурно је да неће бити никаквих нуклеарних експлозија. Све што будемо урадили засниваће се на строгим законима физике".

Рецимо, огледала, свјетлост, па чак и фарба, у стању су да промијене путању објекта. Захваљујући апсорбованој енергији и загријавању једне стране тијела може да се створи природан потисак довољан да за двадесетак година промијени правац кретања једног таквог небеског тијела.

Ипак, одређени аналитичари не искључују могућност да би без много најава, човјечанство могло да буде приморано на много драстичније мјере, које у циљу скретања са курса не искључују снажне нуклеране експлозије на, или у близини објекта који нам евентуално запријети.

AM