Амбасадор Ватикана у Србији, надбискуп Орландо Антонини рекао је данас да још нема упутства Свете столице о доласку папе у Србију, али да Ватикан „с интересом” гледа на прославу 1700. годишњице Миланског едикта, 2013. године у Нишу.

„Потврђујем да остаје на снази позив који је предсједник Тадић упутио Светом Оцу, као и онај који се односи на католичке бискупе Србије прошле године. Оно што могу да тврдим јесте да Ватикан с интересом гледа на програм обележавања 1700. годишњице Миланског едикта у Нишу 2013. године. И ја лично јако вјерујем у тај пројекат”, рекао је надбискуп Антонини.

Према његовим ријечима, годишњица Миланског едикта од истог је интереса за све хришћане - католике, православне, протестанте - у једном граду који је прикладно „неутралан”, као што је Ниш.

Апостолски нунције је додао да прославу годишњице у Нишу подржава и српска влада која је „такође неутрална институција у односу на цркве, као што и цар Константин и његови насљедници, који у временима теолошких контроверзија Цркве првога вијека као 'супер партс' сазивају саборе и сви интервенишу”.

„Увјерен сам, дакле, да и ова годишњица 2013. године, град Ниш и ова влада могу да се сматрају неутралним примјером за све хришћанске исповјести, пред којима нико од њих не би требало да се осјећа приморан да поставља предуслове за своје учешће, па и по питању предности Апостолског сједишта на снази у неподјељеној Цркви”, навео је Антонини.

Амбасадор Ватикана је изразио наду да ће се стећи „неопходни услови за такву перспективу, односно за заједнички празник свих хришћана на годишњици, уз учешће врховних представника хришћанства на Западу и Истоку”.

Према његовим ријечима, ако папа дође у Србију 2013. године доћи ће у два својства - као поглавар Цркве и шеф државе.

„Стога је потпуно нормално да би се он могао срести како са представницима Цркве тако са државним органима Србије”, навео је Антонини.

Иринеј нишки нема ништа против

Владика нишки Иринеј вјерује да би до реализације посјете папе Бенедикта XVI Србији могло доћи 2013. године, током обиљежавања годишњице Миланског едикта.

То је сада само на нивоу прича и жеља папе Бенедикта XVI да поводом облежавања Миланског едикта посјети Србију, казао је Иринеј Танјугу и додао да вјерује да би Црква у цјелини поздравила његов долазак.

„То би био корак сусрета и контаката праовславне и западне цркве и од њега не може бити штете, већ само користи, јер без контаката и разговора не може бити ни промена онога што је идеал и интерес за јединство хришћанске цркве”, навео је Иринеј.

Он је подсјетио да је и раније за живота почившег патријарха Павла било изражених жеља да папа посјети српску цркву, али да је тада одговорено да „прилике нису зреле и да има пуно разлога да се то не догоди”.

Иринеј је указао и да је предсједник Србије Борис Тадић приликом посјете Ватикану 14. новембра прошле године позвао папу да посјети Србију, али је објаснио да је ријеч о позиву државе који нема никакве везе са ставом Цркве.

Ниједан римски понтифекс до сада није посјетио Србију, Црну Гору и Македонију, а папа Бенедикт XVI сада има позиве да посјети све балканске земље.

Аналитичари оцјењују да Београд свакако има посебан значај, јер је сједиште најбројније и најутицајније православне цркве региона, али и град у коме је успјешно настављен православно-католички богословски дијалог, послије деценијског прекида.

За папину посету српској престоници постоје позиви државе и бискупске конференције.

Владика Иринеј подсјећа да би то био први вјерски сусрет поглавара православне и западне цркве послије 1054. године, или велике шизме, када је дошло до њиховог раскола.

То би, према Иринеју нишком, била прилика не само за екуменски сусрет, већ и за дијалог, па и о питањима поновног уједињења двају цркава.

Док је на челу СПЦ био патријарх Павле, неколико пута се постављало питање доласка папе у Србију, али он никада није упутио такав позив.

Нишлија Константин прогласио Хришћанство званичном религијом

Поглавар Римокатоличке цркве би, према ријечима Иринеја нишког, могао доћи у Србију током обиљежавања Миланског едикта или 1700. годишњице од доношења закона који је донио цар Константин Велики прогласивши хришћанство религијом.

Закон је проглашен у ташњем Медиолану, данашњем Милану, 313. године. Миланским едиктом није само забрањен прогон хришћана, већ је наређено и да им се врати сва одузета имовина.

На челу одбора за прославу годишњице Миланског едикта биће, како се очекује, нови патријарх чији избор почиње сутра на Изборном сабору, у Српској патријаршији у Београду.

Планирано је да централна свечаност обиљежавање годишњице Миланског едикта буде одржана у Нишу.

Незванично, римски папа је пожелио да Србију посјети баш у вријеме обиљежавања Миланског едикта и то у Нишу, граду у коме је рођен цар Константин Велики.