Svijet
Милијардер на челу Чилеа
САНТЈАГО - Милијардер Себастијан Пињера изабран је за новог предсједника Чилеа чиме је први пут послије пада диктатора Пиночеа десница заузела позицију у врху власти.
Пињерин противкандидат Едуардо Фреј, из сада владајуће коалиције лијевог центра, добио је 48 одсто гласова, иако је обећавао наставак политике садашње предсједнице Чилеа Мишел Бачеле која на крају свог другог мандата биљежи рекордну популарност.
Нови предсједник обећао је у побједничком говору да ће у владу узети „најбоље, најобученије, најпоштеније и најпосвећеније људе”, а да ће од Чилеа направити „најбољу земљу на свијету”.
Није, међутим, позивао на конфронтацију, већ је опозицију позвао да не губи ни минут времена на путу ка стварању просперитетнијег друштва.
Поражени Едуардо Фреј остаје на мјесту сенатора, честитао је побједнику само тридесет секунди пошто су били познати први резултати избора, док побједник није штедио лијепе ријечи за побјеђеног. Истиче се да је Чиле на изборима без иједног инцидента испољио изузетну „демократску елеганцију” каква га је традиционално красила прије крвавог Пиночеовог пуча (1973).
Чиле је био узор цијелом континенту по демократској култури, и показало се да њу није могла да уништи ни насилна владавина војничке чизме.
Пињера је и од Мишел Бачеле, која по уставу није имала право да се кандидује за трећи мандат, тражио „савјет и помоћ” како би се наставило са радом, а супруга новоизабраног предсједника јавно је рекла да је као жена „поносна што је Бачеле била на челу Чилеа”.
Бонтон је Пињеру обавезивао и кад је био у другачијој улози, па је тако када је својевремено изгубио трку против Бачеле био први да јој лично од свег срца честита.
Нови предсједник је иначе један од најбогатијих људи у својој земљи, рачуна се да посједује више од милијарду долара. Већи дио новца направио је још осамдесетих, када је са докторском титулом из економије са Харварда у Чилеу увео кредитне картице. Један је од власника авиокомпаније „Лан Чиле”, управља најбољим фудбалским клубом у земљи Коло-Коло, а посједује и гледани телевизијски канал.
Током кампање Пињера је обећавао нова радна мјеста, раст привреде и да ће своје бизнисменско умјеће употријебити за добробит цијеле земље.
Но, без обзира на сву харизму и богатство, није му било лако да докаже да се као припадник деснице заиста приближио центру и Пиночеово наслијеђе оставио за собом.
Он је, истина, гласао против генерала када је овај хтио да референдумом добије доживотни мандат, али у свом покрету има много сљедбеника који и данас здушно подржавају покојног диктатора.
У пројекту који је изнио Пињера је обећао да ће наставити да се бори против сиромаштва у чему је претходно љевица имала значајних успјеха, али да ће такође увести знатне подстицаје у приватном сектору, како би ојачао раст привреде. Себе дефинише као хришћанског хуманисту и пасионираног конзервативца, док га многи виде као латиноамеричког Берлусконија.
Без обзира на сав овај бонтон и изблиједиле међе између љевице и деснице, није мало оних који на побједу деснице у Чилеу са меланхолијом гледају као на „крај једне ере”. Јер Салвадор Аљенде је био први социјалистички предсједник који је на власт дошао демократским путем. Његова владавина била је прекинута крвавим војним пучем у коме је и сам Аљенде настрадао. Чиле је одонда сада први пут дао глас десници.
