БАЊА ЛУКА - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић изјавио је да je тунел испод сарајевске аеродромске писте, изграђен ратне 1993. године, далеко више од тунела спаса, како га назива и представља бошњачка елита.

То је био и тунел мучења и ликвидације Срба, који су хапшени по Сарајеву, те највећег криминала, шверца и увоза оружја.

"С пласирањем лажне приче о овом тунелу, која се смишљено сервира странцима који долазе у БиХ, мора се престати, јер то је увреда за српски народ", поручио је Јовичић, који мјесецима чека да му релевантне институције у БиХ одговоре на питање у чијој организацији стране делегације и разна невладина удружења из иностранства посјећују тај такозвани тунел спаса.

Као бивши заточеник озлоглашеног логора за Србе "Силос" у Тарчину, Јовичић наводи да је са, како каже, својим сапатницима копао траншее према тунелу и то на првим борбеним линијама, на које су, управо кроз тунел, довођени Срби из Сарајева и постављани као живи штит.

Према његовим сазнањима, на изградњи тунела и прилазних траншеа убијено је најмање 50 српских цивила из Храснице и пет Срба логораша из "Силоса".

"Могу они неког шеика приватно да водају гдје хоће, али ако је ријеч о делегацији која званично борави у БиХ и ако је протоколом предвиђена и посјета тунелу, у том случају не могу јој само Бошњаци бити домаћини и причати своју причу, која при том није тачна", истакао је Јовичић.

Он је рекао да се то ради свјесно и намјерно, како би странци стекли утисак да је било немогуће у Сарајеву остати жив и како је само Сарајево било у блокади, док, како каже, искрени домаћини не кажу да су у блокади биле и општине Хаџићи, Вогошћа, Илиџа, Илијаш и Трново, које су биле под контролом српске војске и доживјеле су највећа људска и материјална страдања.

Јовичић је додао да само зарад истине жели да и он буде домаћин делегацијама које посјећују тунел и да ће и даље инститирати на одговору на посланичко питање у вези са посјетама тунелу.

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић рекао је да је тунел који Бошњаци називају тунел спаса, за Србе био тунел смрти.

"Ми смо копали тај тунел, гдје је убијено 30 логораша, а њихове кости и данас се траже. Треба рећи да смо и ми преживјели, који смо копали тунел, доживјели право мучење. С обзиром да су експерти медицине доказали да је у овом тунелу било више од 149 врста мучења, онда је свима јасно шта се припадницима српског народа тамо дешавало", објаснио је Дукић.

У такозвани тунел "спаса" улази се са бутмирске стране кроз кућу Бајре Колара, коју је он претворио у музеј и себе прогласио кустосом и узима новац, јер наплаћује улаз. Посјетиоцима приказује 18-минутни филм о изградњи и улози тунела, а дио његове музејске поставке јесте и столица на којој је, сваки пут кад је кроз тунел излазио из Сарајева, сједио тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић.

Бошњачки званичници су својевремено тражили да се овај тунел прогласи националним спомеником и да се његово одржавање финансира из буџета БиХ.