САРАЈЕВО - Повратак вјерника на своја пријератна огњишта у Федерацији БиХ скоро је занемарљив и чини свега један одсто од броја предратног православног становништа које је живјело на том простору.

Ови подаци се наводе у Извјештају о раду и финансијском пословању Митрополије у 2009. години, који је данас усвојио Епархијски савјет.

У Извјештају, који ће бити упућен на потврђивање Патријаршијском Управном одбору и Светом архијерејском сабору Српске православне цркве /СПЦ/, наводи се да се наставља и тренд да православни вјерници који живе на подручју Митрополије дабробосанске у ФБиХ продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије.

У Извшјату се истиче да имовина СПЦ у ФБиХ још није враћена, а посебно зграда Богословије и да је у вези са овим питањем евидентна опструкција.

"Представници Митрополије дабробосанске у сталној су преписци и разговорима са свим релевантним форумима и појединцима из власти БиХ и ФБиХ, те међународним преставницима око повратка зграде Богословије у Сарајеву и остале имовине, али осим обећања ништа конкретно није реализовано", наводи се у саопштењу Митрополије дабробосанске.

Додатни проблем представља што су на простору ФБиХ настављени напади и скрнављења православних храмова и гробаља.

У Извјештају се наглашава да је 2009. године на простору Митрополије дабробосанске у Републици Српској и ФБиХ, гдје се налазе 23 623 српска православна дома, обављено 1 355 крштења, 449 вјенчања и 1 991 опијело, а одобрен је 31 помен самоубицама и дозвољено седам вјенчања у вријеме поста, у Црквом забрањено вријеме.

У Извјештају се посебно указује на забрињавајућу чињеницу да у парохијама на територији ФБиХ има мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних несразмјерно је велики у односу на број вјерника.

Ови подаци, истиче се у саопштењу, говоре да у том дијелу Митрополије дабробосанске претежно живи старачка популација.

Митрополија дабробосанска настоји за оно мало православних вјерника, што их је остало на подручју ФБиХ, да обезбиједи свештенике за вјерске обреде, али проблем представља обезбјеђивање средстава за њихов рад, јер је ријеч о вјерницима без редовних материјалних примања који нису у могућности да издржавају свештенике.

На подручју Митрополије налазе се четири манастира - три мушка и један женски, док ће женски манастир у Озерковићима бити метох манастира Добрун.

У 2009. години приоритет је дат изградњи манастирских конака у Озерковићима и Вардишту чиме би се стекли услови за обнову женског монашког живота у овим манастирима. Завршени су радови на проширењу конака у мушком манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, а у плану је да у овом манастиру буде изграђен и музеј из последњег отаџбинског рата.

У манастиру Добруну урађен је камени зид око манастира, велика улазна капија са Црквом по угледу на капију манастира Хиландара, дренажа око манастирске цркве и плочник испод конака. У плану су и радови на изградњи пет манастирских конака на подручју Митрополије.

На територији РС службује 41 активни свештеник, четири ђакона, седам свештеномонаха, три јерођакона и двије монахиње, а у ФБиХ 14 свештеника и два ђакона. У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ налазе се три свештеника, а на студијама у иностранству два свештеника и један свештеномонах. Пензионисаних свештеника је седам.

Часове вјеронауке у основним школама редовно одржава 27 вјероучитеља за око 9 000 ученика.