Иза моменталног реаговања САД на земљотрес на Хаитију и слања хиљада војника, спасилаца, љекара, дипломата и донација не стоји само љубав према ближњем - него и стратешка калкулација, пише данас "Шпигл" у свом он-лајн издању.

Предсједник САД Барак Обама није губио вријеме. "Наложио сам својој влади да реагује брзо, координисано и агресивно", рекао је амерички предсједник свега неколико часова послије катастрофе, удаљене 2 300 километара. "Људи на Хаитију имају пуну подршку Сједињених држава", додао је Обама.

Обама је стајао у дипломатској сали за пријеме Бијеле куће, поред њега потпредјеник Џо Бајден, обојица у црним одијелима и озбиљних лица. То је био тренутак за другачију реторику од оне уобичајене вашингтонске.

Обама је подсјетио на "човјечност, коју сви дијелимо", на само "неколико стотина миља океана између нас". Онда је завршио обећањем "људима Хаитија да они у САД имају пријатеља и партнера".

И тако је Обама, суочен са својом првом хуманитарном мегакризом, организовао велику акцију помоћи. Хиљаде војника, спасиоци, љекари, бродови, авиони, хеликоптери, донације: талас америчке подршке је покренут.

Министар иностраних послова Хилари Клинтон прекинула је своју пацифичку турнеју. Њен муж Бил Клинтон је похитао у УН.

Све то је сигурно спектакуларан показатељ несебичности и љубави према ближњем - својства, којима САД увијек изнова сијају када је ријеч о глобалним катастрофама - наводи се на он-лајн издању "Шпигла".

Међутим, истовремено почиње и ново поглавље љубави и мржње, које одавно повезују најбогатију и најсиромашнију нацију западног свијета. "Помоћ" ту није значила једноставно само помоћ - него увијек комплексно клупко геополитичких интереса и властите користи.

И овог пута америчка војска је предњачила. Пентагон је послао носач авиона "Карл Винсон" ка Хаитију, где би требало да стигне током четвртка. Бројни други ратни бродови мобилизовани су за цивилну службу, као на примјер брод - војна болница "Комфорт" и амфибијски брод са јединицом од око 2.000 маринаца.

Генерал Даглас Фрејжер, командант Америчке Јужне команде у Мајамију, наговијестио је да су САД спремне, да УН мировне снаге у Хаитију барем привремено подрже властитим војницима. "То је катастрофа епских пропорција", рекао је један Фрејжеров сарадник за "Шпигл онлајн". Америчка обалска стража такође је послала четири брода.

Хилари Клинтон, приликом успутног задржавања на Хавајима, наприје више пута стала пред новинаре, а онда се вратила у Вашингтон. На седмом спрату Стејт дипартмента током ноћи је засиједао кризни штаб. Клинтонова је била видно узбуђена. "Она је библијска, трагедија, која мори Хаити и хаићански народ", рекла је Клинтонова. "То је тако трагично. Било је толико много наде за будућност Хаитија, а онда је дошла мајка Природа и то збрисала" - рекла је она.

Погођено је и 45 000 Американаца, који су у вријеме земљотреса боравили на Хаитију. Према подацима које је изнијела Черил МИлс, савјетница Хилари Клинтон, америчка Амбасада у Порт-о-пренсу - која је углавном остала неоштећена - успјела је да контактира само неколико десетина Американаца како би припремила њихову евакуацију. Милсова је рекла да има низ повријеђених америчких грађана, од којих је осам чланова Амбасаде.

Америчка организација УСАИД саставила је специјалну Хаити јединицу и мобилизовала комуналне спасилачке тимове из цијеле земље, међу којима и групе из Лос Анђелеса, Мајамија и Вирџиније, који су кренули на пут у ноћи на четвртак. "Акција помоћи ће се у прва 72 часа концентрисати на спасавање живота", рекао је шеф УСАИД-а Рај Шах.

Бил Клинтон је у УН пред Генералном скупштином тражио међународну помоћ и донације, а затим направио туру кроз тв и радио емисије. "Свега пет долара могло би да направи разлику", рекао је он. Обоје Клинтонових одавно имају сасвим лични однос према Хаитију: тамо су 1975. године провели медени мјесец.

Бил Клинтон је касније одиграо и важну улогу у америчко-хаићанској историји. Као предсједник помоћу америчке интервенције побринуо се за то да се збачени хаићански шеф државе Жан-Бертран Аристид врати на власт, у нади да ће у њему имати вазала. Међутим, Аристид се показао као исто тако корумпиран као и његови претходници и 2004. године поново је протјеран.

Од искрцавања Колумба 1492. године, Хаити је спољнополитички парадокс. Хаити - стратешко упориште недалеко од Кубе, играчка страних сила кога су тлачили, израбљивали и пљачкали Шпанци, Французи и Американци. И увијек изнова се изборио за слободу - само да би одмах потом завршио у новом јаду.

Сада и Обама, коме ће сљедеће седмице бити тачно година дана од када је постао предсједник, стоји пред својим хаићанским изазовом: та спољна позиција не смије бити бачена "пред псе". Осим тога, Обама мора да избјегне погрешке свог претходника Џорџа Буша, који се најприје избламирао послије цунамија 2004. године, а онда и послије оркана "Катрина".

Обама је отказао путовање у Мериленд, остао у Бијелој кући и цијелог дана водио телефонске разговоре са шефовима држава и генералним секретаром УН Бан Ки Муном. Поједини амерички концерни су се, такође, бацили на посао. Произвођач аутомобила "Џенерал моторс" дао је америчком Црвеном крсту 100.000 долара.

"Ту није ријеч о послу", објаснио је шеф Управног одбора Ед Витакер и додао да "радници `Џенерал моторса` осјећају дубоко саучешће". Гугл је поклонио милион долара за Хаити и путем интернета организовао прикупљање додатне помоћи.

Међутим, најмање једна позната личност у САД није жељела да о томе превише зна. ТВ проповједник Пат Робертсон је умјесто тога прогласио сам Хаити одговорним за земљотрес, оцијенивши да је Хаити "прогоњен несрећом од када је прије више од 200 година склопљен пакт са ђаволом".

Робертсон је алудирао на побуне те некадашње робовске државе против Француске и на хаићанско проглашење независности 1804. године.