БЕОГРАД - Осама бин Ладен је 1986. године у Београду, као анонимни трговац оружјем дубоког џепа, тражио од тадашње југословенске државне фирме СДПР да купи и противавионске ракете, али је његова понуда одбијена као илегална,пише београдска штампа.

Илегалним каналима преко представника "Генекса" Осама Бин Ладен, сада најтраженији терориста свијета и вођа Ал каиде, ненајављен је ушетао у СДПР (Савезна дирекција за промет робе) у Београду јуна 1986. године и предочио широку лепезу робе коју жели да посједује.

На списку жеља Бин Ладена, су се наводно налазили и противоклопне ракете, митраљези, преносни радари, муниција 7,62 за аутоматске пушке и 12,7 за митраљезе, средства везе и средства за ометање веза.

СДПР, државна фирма за трговину оружјем, његову понуду означила је илегалном, а одбијен је јер је избјегао да пружи званични документ о крајњем кориснику оружја.

Листови наводе да је Бин Ладен дошао у СДПР у пратњи два странца, представника "Генекса", и двије Југословенке, преко којих је само рекао: "Хоћу да купим то, то и то", а укупна вриједност никада испоручене робе била је око 100 милиона долара.

У документу СДПР заведеном под ознаком "војна тајна" и "строго повјерљиво" наводе се и сазнања да је Бин Ладен оружје намијенио за супротстављање Совјетском Савезу у Авганистану.

Према ријечима саговорника "Политике", који је био један од учесника састанка, Бин Ладен је углавном током састанка ћутао и гледао, па се стекао утисак да је био најмање значајан у делегацији која је покушала куповину оружја.

"Тада није имао браду, можда малу, у сваком случају не оволику колику сад има, и није био мршав. Био је најмлађи у групи и уопште се није на било који начин посебно истицао. Имам утисак да је он био најмање значајан у то време. Углавном је ћутао и гледао, једноставно је био ’трећи од три’. Није било никакве потребе да неко на њега обраћа пажњу, јер његово име ништа није значило", каже саговорник "Политике".

Загребачки "Вечерњи лист", који је први објавио да је Бин Ладен куповао оружје за рат против тадашњег СССР-а у Авганистану, навео је да је он у Београд допутовао из Загреба, гдје је претходно о куповини оружја преговарао у филијали "Беобанке", а био је, наводно, и у БиХ у потрази за бојним отровима које је у Потоцима крај Мостара производила тадашње ЈНА.

Овај лист је открио документ СДПР-а у којем се под називом "војна тајна" и "строго повјерљиво" описује боравак тадашњег двадесетдеветогодишег Бин Ладена у Југославији.

И у овој "забиљешци о странцима", како је заведен документ, пише да су уз Бин Ладена у СДПР била два странца - Фатхи Мохамед Али, функционер у Покрету отпора Авганистана, Осман Калдрим, турски држављанин из САД, као и Зорица Риђешић, Милица Караџогло и представник "Генекса" Александар Марковић.

"Вечерњи лист" пише да је по окончању рата у Авганистану Бин Ладен у Загребу основао хуманитарну организацију "Ал Кифах", чијим каналима су касније убацивани муџахедини у БиХ.