БЕОГРАД - Више од двије трећине судства у Србији чине жене, а од 2 400 судија - 1 700 су жене, а 700 мушкарци.

Бројчана превласт жена најизраженија је у Првом и Другом основном суду у Београду и Основном суду у Новом Саду, гдје је чак мање од једне петине мушкараца.

У већини судова, заступљеност мушких дјелилаца правде износи од једне трећине до једне петине, али има и изузетака.

Прекршајни судови у Аранђеловцу, Трстенику, Рашки, Сјеници и Косовској Митровици, као и Привредни суд у Сремској Митровици су "чисто" женски судови.

Мушкарци су у већини само у Новом Пазару, вишим судовима у Нишу и Прокупљу, Привредном суду у Лесковцу, као и у прекршајним судовима у Кикинди, Лесковцу и Пријепољу.

Жене су у већини и на кључним функцијама у правосуђу. На челу Високог савјета судства и Врховног касационог суда је Ната Месаровић, предсједник Уставног суда Србије је Боса Ненадић, вршилац функције предсједника Апелационог суда у Београду је Радмила Драгичевић-Дичић, а Апелационог суда у Крагујевцу Весна Петровић.

Узрок за бројчану превласт жена треба тражити још у амбијенту с почетка 90. година прошлог вијека када су многи мушкарци напуштали правосуђе и одлазили у адвокатуру. Упућени кажу да су жене много истрајније, упорније и одговорније у судијском послу, као и у животу. Извођење доказа, утврђивање истине и доношење одлука више им "лежи" од кривичног гоњења, које је тужилачки посао, али и од адвокатуре.

Жене судије никада нису инсистирале на поштивању родне равноправности приликом ословљавања. Судија је именица и женског и мушког рода.