ПРИШТИНА - Сада већ бивше судије општинских и окружних судова јужно од Ибра, произилази из одлуке Врховног савета судства Србије, " нестручне су и недостојне", јер од нешто више од 300 судија: кривичара, парничара,судија за прекршаје и истражних судија - реизабрано је само њих неколико.

Уз њих, нема ни једног предсједника суда из Пећи, Призрена, Урошевца, Гњилана и Приштине, јер нису испунили критеријуме Врховног савета.

Мјерила стручности и достојности није прошла ни Даница Маринковић, један од најистакнутијих истражних судија бивше СФРЈ, позната по разобличавању "слачаја Рачак" - кажу бивше судије.

"Несхватљиво је и скоро немогуће да нико од нас из судова јужно од Ибра није реизабран. Уверени смо да је реч о договору Министарства правде са Мисијом ЕУ" - каже судија општинског суда из Липљана Митра Димић, која сматра да је превагу однијела политика над стручношћу.

"Нико од нас после достављања апликација није позван на било какав разговор. Једноставно, добили смо усмене информације да од првог јануара више нисмо судије. Не знам шта је било мерило за оцену да сам нестручна и недостојна функције судије" - каже она, наводећи да је у протеклих десет година у измјештеној канцеарији суда у Лепини код Липљана донијела неколико хиљада правоснажнних парничних, оставинских и пресуда из области породичних и бракоразводних спорова.

"До јуче, када је требало чувати углед српског правосуђа јужно од Ибра, ми смо били награђивани, похваљивани и убјеђивани да останемо на својим огњиштима, на својим радним мјестима, да списе предмета склањамо по кућама, да ни по коју цену не дозволимо да се српско судство угаси" - истиче она и додаје:

"Нажалост, доживели смо пораз као људи. Сва трпљења и одрицања награђена су оценом да смо нестручни и недостојни".

Српске судије са Космета су огорчене због ћутања одговорних у Министарству правде Срије на бројне дописе који се односе на судбину списа и, посебно, предмета у раду.

"Нико нам није дао смернице где да изместимо списе, коме да предамо предмете. Требало би да оставимо предмете у откључаним канцеларијама и кажемо: ` Ми смо недостојни, па нека ти стручни и достојни дођу да прво пронађу Лепину, па тек онда списе`"- каже Димићева, увјерена да ће цијену платити грађани који ће по најобичнију потврду морати да путују у Косовску Митровицу.

Њена колегица Злата Станић, судија Општинског суда из Приштине, формирала је крајем 2000. године канцеларију тог суда у Грачаници. И она је, како каже, добила "шамар". Постала је "нестручна и недостојна функције судије", али је то не чуди, јер су недостојни постали и судије Даница Маринковић, Драгослав Здравковић и Бранимир Алексић, чије су истраге и пресуде у кривичним предметима вођеним против терориста на Космету - попут "случаја Рачак" - постале огледни примјери у судској пракси.

Уз бивше судије без посла је остало и неколико стотина извршитеља и административних радника. Нико од њих, како у име колега каже Влаинка Настић, не зна шта да ради и коме да се обрати:

"Председници судова немају упутства, не могу да нам било шта посаветују, изузев `идите кући`" - каже она.

"Не остаје нам ништа друго до продати имања будзашто и кренути пут централне Србије. Овде више живота нема" - каже у име двадесетак колега Настићева, увјерена да ће талас исељавања бити покренут, јер људи виде да се гасе српске институције, а албанске све више јачају" - најављује Настићева.