БАЊА ЛУКА - Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у протекле двије године регистровано је педесетак случајева разних видова полног насиља над дјецом - рекла је у омбудсман за дјецу Републике Српске Нада Граховац.

Она је објаснила да ова бројка није прави показатељ сексуланог искориштавања и злостављања дјеце, међу којима су и дјечаци и дјевојчице, јер много њих није спремно да говори због страха, стида или предрасуда.

Нада Граховац истиче да је основни проблем питање примјене закона у пракси, а поготово мале санкције које за кривична дјела полног насиља, силовања и друга слична износе неколико мјесеци, годину или двије?!

"Тај несклад нормативног и стварног, оно што закон утврђује као право и оно што на терену имамо, углавном су разлози због којих се грађани обраћају овој инститицији", рекла је она.

Најчешће су то питања која се тичу права дјетета да живи са својим родитељима и да има контакт са родитељем са којим не живи, јер му родитељ са којим живи послије развода брака онемогућава, под различитим изговорима, сусрете и дружења са родитељем са којим не живи, али и са блиским сродницима.

Занемаривање дјетета такав је вид небриге којим се запостављају основне потребе дјетета које угрожавају његов психо-физички и морални развој, било да је ријеч о образовним, здравственим, емоционалним и сличним потребама дјетета. Уз то иде неплаћање алиментације - што је врло честа ситуација, али за то још нема адекватне реакције институција које воде те поступке.

Нада Граховац напомиње да се пријаве односе и на проблем уписа дјеце у матичне књиге, на јединствени матични број, на случајеве вршњачког насиља, затим права дјеце са посебним потребама.

Она је навела да је у Српској од 2006. године до данас склопљено 256 малољетничких бракова, што је, како је навела, само регистровани број, јер је много малољетника који су у фактичкој брачној заједници.

Граховчева је подсјетила да је Конвенција УН о правима дјетета потврђена Уставом БиХ и да су све институције дужне да је директно примјењују у случају када постојећи закони нису у потпуности усаглашени са њом.

Према њеним ријечима, закон који регулише породичне односе мора претрпјети значајне измјене и прописати да је дијете субјект права, што му Конвенција гарантује, али и цијели низ других питања.

"О томе ћемо врло брзо доставити званичну иницијативу ресорном министарсву. Морам напоменути да смо расправу о овом питању обавили у Бањалуци, Требињу и Добоју, да су присуствовали представници готово свих центара за социјални рад ових подручја који су подржали иницијативу за измјене закона, јер у пракси имају бројне проблеме у провођењу", напоменула је омбудсман Нада Граховац.

Према њеним ријечима, ни Уредба о забрани употребе алкохола малољетницима према постојећим прописима није дала очекиване резултате, додавши да се морају тражити адекватна законсака рјешења, али и санкције како би систем у том дијелу функционисао.

"Ово је наш први задатак у 2010. години. Заједно са савјетом ученика средњих школа дефинисаћемо шта и у коме дијелу треба мијењати“, навела је Граховчева.

Институција омбудсмана је за врло кратко вријеме примила више од 70 жалби, којима се указује на повреде права дјеце.

Нада Граховац истиче да је то што је недавно постала пуноправан члан Европске мреже омбудсмана за дјецу - ЕНОЦ само још једна потврда да је закон о институцији заснован на међународним стандардима, али и да је програм рада институције препознао добру праксу европских омбудсмана са дугогодишњим искуством.

Осим ове асоцијације, институција је члан мреже омбудсмана за дјецу југоисточне Европе, чији су чланови земље бивше Југославије, Грчка, Албанија, Кипар, Румунија.

"Омбудсман за дјецу Републике Српске ће, на основу једногласне одлуке свих чланова мреже у 2010. години, бити домаћин институцијама омбудсмана за дјецу југоисточне Европе. За нас је то велика част, али и велика обавеза“, навела је она, додавши да омбудсман има веома добру сарадњу са институцијама у окружењу, са којима ради на многим питањима.

Нада Граховац наводи да је омбудсман за дјецу урадио план рада за наредну годину, који се односи на заштиту дјеце од употребе алкохола, питање малољетничких бракова, насиља над дјецом, посебно сексуалног искориштавања, малољетничке делинквенције, али и едукације дјеце о њиховим правима.

"Законе ћемо мијењати, дјецу ћемо научити шта су њихова права, али то неће ријешити проблем све док одрасли не почну да озбиљно схватају дјецу. Дјеца нити могу нити треба да рјешавају та питања. Обавеза је нас одраслих омогућити остваривање њихових права, односно створити услове за здраво одрастање за свако дијете у сваком дијелу Српске. Са дјецом се мора радити и у дјецу се мора улагати", нагласила је Граховчева.

При томе, закључила је Нада Граховац, сарадња институција које брину о дјеци мора бити много квалитетнија, посебно сарадња родитеља и школе.