САРАЈЕВО - Индустријска производња у БиХ забиљежиће ове године извјестан раст, посебно у првим мјесецима, јер је почетком 2009. године пад био посебно изражен, рекао је пројект-менаџер Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран.       

Гавран објашњава да у посљедње вријеме металска индустрија, посебно неки њени извозно оријентисани сегменти, већ остварују раст обима производње, а одрживост овог повећања зависиће од темпа опоравка на извозним тржиштима и раста њихове тражње.

Према његовим ријечима, производња грађевинских материјала зависиће до најављеног покретања радова на реализацији инфраструктурних пројеката, прије свега од изградње нових дионица аутопута и реконструкције жељезничке пруге, као и од могућности финансирања стамбене и друге изградње путем банака.

"У једном од најуспјешнијих сектора 2009. године - енергетском, извјесна су даља позитивна кретања у производњи нафтних деривата и моторних уља, док производња електричне енергије неће бити на нивоу из прошле године, због очекиваног ремонта појединих капацитета и смањења вриједности производње због нижих цијена на свјетском тржишту'', сматра Гавран.

Он је истиче да ће тешке социјалне посљедице рецесије, које неће значајније попуштати ни у 2010. години, довести до тога да грађани мање траже и троше на домаћем тржишту, што посљедично онемогућава већи раст производње за домаће потребе.

Када је ријеч о индустријској производњи у прошлој години, Гавран наглашава да њено смањење у БиХ од 4,3 одсто за једанаест мјесеци не даје реалну слику кретања у 2009. години, јер се чини да је оно било много мање од стварног.

Према његовим ријечима, први разлог је тај да су приближавањем крају године поређењем обухваћени и неки од мјесеци другог и трећег квартала 2008. године, када су се већ осјећали ефекти рецесије и значајније смањивала производња у многим компанијама, па је такво лошије стање као основица резултирало мањом разликом у односу на садашње лоше стање.

"Други разлог је значајан раст обима индустријске производње у ријетким компанијама и гранама, чија производња због обима и вриједности има велики утицај на укупне статистичке показатеље'', наглашава Гавран.

Он објашњава да прошлогодишњи пад индустријске производње у БиХ није у толиком обиму, јер је покренута производња у Рафинерији нафте у Броду, повећана производње у Рафинерији уља у Модричи, те и захваљујући рекордној производњи електричне енергије.

"Ово све не значи да статистички изражена стопа смањења обима индустријске производње није истинита, али апсолутно не одражава стварно стање у највећем дијелу привреде, нити се на основу ње смије закључити како је производња у БиХ у 2009. години тек незнатно смањена'', истиче Гавран.

Говорећи о секторској структури, он наводи да је пад највећи у производњи капиталних производа, и то за 19,5 одсто, а највећи раст у производњи нетрајних производа широке потрошње, и то за 5,4 одсто.