БЕОГРАД - Трговинска размјена Србије и БиХ у првих десет мјесеци прошле године је под утицајем свјетске финансијске кризе била мања за 30,8 одсто у односу на исти период 2008.

Сарадник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Митар Пржуљ појаснио је да је прошле године та размјена износила је 1.188,77 милиона америчких долара.

"БиХ је значајан спољнотрговински партнер за привреду Србије. Од укупног извоза Србије у свет, више од 10 одсто реализује се у БиХ. Од тога се око 60 одсто пласира на тржиште Републике Српске (РС), при чему се један део роба индиректно пласира на тржиште Федерације БиХ, преко дистрибутера из РС", рекао је Пржуљ.

Он напомиње да предузећа из Србије, за разлику од подручја Бање Луке и Бијељине, немају организовани наступ на тржишту ФБиХ, тако да канали пласмана робе из Србије иду преко посредника и заступника из других дијелова РС.

Највећи увозник робе из БиХ у Србију била је жељезара "ЈуЕс Стил Србија", а кокс потребан тој жељезари из Смедерева, је осим електричне енергије из БиХ, топло ваљане жице, дрва, мрког угља и лијекова, истовремено био и роба које је највише увожена из БиХ у Србију.

У српском извозу у БиХ доминирају пиво у боцама, лијекови, говеда, безалкохолна пића и кукуруз.

Трговинску сарадњу Србије и БиХ, чланица Цефта споразума, према Пржуљевим ријечима, прате проблеми, међу којима су на првом мјесту непризнавање стандарда и квалитета производа, ветеринарских, санитарних и фитосанитарних сертификата, превелико администрирање приликом преласка границе, што повећава трошкове и успорава проток робе.

Пржуљ је нагласио да су нецаринске баријере проблем који и иначе оптерећује трговину међу земаљама потписницама Споразума о слободној трговини у централној Европи - ЦЕФТА, која обавезује своје чланице да до краја 2010. године обезбједе пуну либерализацију тржишта.

Он је навео да су на састанку привредних комора Србије и БиХ, 22. децембра прошле године дефинисани проблеми и одлучено да све надлежне институције обје државе /министарства пољопривреде, управе за ветерину и за заштиту биља/ у међусобним контактима отпочну рјешавање проблема који оптерећују трговинску размјену.

Србија је од 1. јануара преузела предсједавање Цефтом у 2010. години. Тржиште Цефта региона је значајно за привреду Србије, гдје она остварује око 32 одсто извоза и у трговинској размјени биљежи суфицит.

У даљој примјени Цефта споразума, Србија је предложила приоритете, који су потврђени и од стране Секретаријата Цефте, а то је потенцијално отварање преговора о либерализацији у области услуга, стварање једнаких услова за инвестиције, отварање тржишта јавних набавки држава потписница и постизање конкурентности и усаглашене трговинске либерализације.

Цефта споразум закључен је 2006. године између Албаније, БиХ, Македоније, Молдавије, Србије, УНМИК-а у име Косова и Метохије, Хрватске и Црне Горе, а замијенио је мрежу од чак 32 двострана аранжмана о слободној трговини у региону југоисточне Европе који су се примјењивали од 2001. године.