САРАЈЕВО - Економски раст у БиХ у овој години износи минус три одсто, а постепени опоравак БиХ и позитиван раст очекује се наредне године, када би могао износити 0,5 одсто, рекао је Срни гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић и додао да ће тек 2011. године економски раст износити три одсто.

Козарић је истакао да иста предвиђања за наредну годину има и Међународни монетарни фонд /ММФ/, а да је Европска банка за обнову и развој нешто оптимистичнија, те да она сматра да ће наредне године економски раст у БиХ износити 0,8 одсто.

"Наше прогнозе су да ће и наредна година у БиХ бити сложена и тешка, а могла би бити нешто динамичнија, али ће опоравак БиХ од глобалне економске кризе бити релативно спор", нагласио је Козарић.

Према његовим ријечима, фактори који су утицали на овакав економски раст у БиХ јесте и сама чињеница да је дошло до пада извоза од 22 одсто и пада увоза за 26 одсто, што показује да се спољнотрговински дефицит БиХ смањио у односу на прошлу годину.

"Такође, ту је и 35 000 мање радних мјеста, новчана средства дијаспоре која су мања за 20 одсто у односу на 2008. годину, стране инвестиције које су у драстичном паду, те политички ризик", истакао је гувернер Централне банке БиХ.

Козарић је навео да је економија БиХ увозно оријентисана, те да све оно што се дешава у цијелом свијету рефлектује се и на њу, а посебно од највећих партнера БиХ - Србије и Хрватске, те Аустрије и Њемачке, од земаља ЕУ.

Он је поновио да ће у БиХ и даље бити доста тешка ситуација, нешто боља него у овој години, те да не очекује неке велике инвестиције у 2010. - која је изборна година.

"Видјели смо да се у Федерацији БиХ нису могли договорити о неким великим инвестицијама, вјероватно због политичких ставова. Генерално, сматрам да је чак и добро што нису сада продали `Телеком БиХ` и неке друге ресурсе", сматра Козарић.

Према његовим ријечима, Република Српска је у нешто повољнијој ситуацији, јер користи средства од приватизације за ублажавање глобалне финансијске кризе, те да буџет заједничких институција БиХ једини има суфицит, док су буџети оба ентитета у дефициту.

"Буџет заједничких институција БиХ тренутно је у најповољнијој позицији, јер је систем његовог пуњења такав да је он први приоритет са јединственог рачуна, по коефицијентима који се одреде", рекао је Козарић и додао да он зависи од јавних прихода који су 16 одсто мањи ове године у односу на лани.

Говорећи о кредитном рејтингу БиХ, гувернер Централне банке је рекао да је прије неколико дана Међународна бонитетна кућа "Мудис инвестор сервис", потврдила да БиХ остаје исти кредитни рејтинг Б2 са стабилним изгледима.

Када је ријеч о банкарском сектору у БиХ, Козарић је навео да је он показао једну дозу "здравља и отпорности", те да су комерцијалне банке, на почетку кризе, испоштовале све своје обавезе, што је резултирало да су грађани БиХ, након повлачења депозита из банака, добар дио свог новца повјерили банкама, тако да је у јуну мјесецу ове године дошло до повећања депозита.

Према његовим ријечима, у овој години профит комерцијалних банака је мањи за 42 одсто у односу на лани, а девет банака је за првих шест мјесеци пословало са губитком.

"Сигурно ће њих шест - седам, завршити ову годину са губитком, што јасно говори да ће профити бити много мањи у наредном периоду", нагласио је Козарић и додао да су томе допринијели и кредити који се не отплаћују, а који су се знатно повећали у овој години и износе 2,8 одсто активе, што је највећи износ од послијератног пословања комерцијалних банака.

Гувернер ЦББиХ је навео да су банке сада рестриктивније, конзервативније и углавном су тежиште пребациле са профита на управљање ризицима, те да се сада покушавају бавити оним да се што мање изгуби, а не да се што више заради.

Он не очекује даље повећање каматних стопа у БиХ и сматра да ће се створити услови да се оне смање у 2010. години, али да до тога неће доћи, већ да ће остати на овогодишњем нивоу.

"По величини каматних стопа у региону, БиХ је негдје у средини. Бољи смо од Србије и Црне Горе, негдје смо као Македонија и Хрватска, а слабији смо од Словеније", рекао је Козарић.

Он је подсјетио на бечку иницијативу коју је потписало девет банака, а које су се обавезале да ће бити капитализоване са 31.12. 2008. године, те да ће ове године бити кредитно активне на нивоу прошле.

"Ми имамо прве резултате који говоре да је капитализација банака задовољавајућа, негдје у просјеку 16 одсто, што је више од европског просјека који износи око 12 одсто, што је некакав праг. Сматрамо да ће оне остати активне и наредне године, прије свега према привреди, али и према грађанима БиХ", нагласио је Козарић.