ЊУЈОРК - Ове године навршава се 400 година од када је Хенри Хадсон у потрази за воденим путем према Азији 1609. године упловио у садашњу њујоршку луку.

Његов долазак слави се као почетак холандског насељавања у Сјеверној Америци.

Своју потпуну доминацију у будућем Њујорку Холанђани су остварили неколико година касније, пошто су од америчких домородаца откупили данашњи Менхетн за робу вриједну 24 долара.

Иако је ова легенда доста оспоравана, многи сматрају да је ријеч о најуспјешнијој трансакцији свих времена у области некретнина.

Лука је тада добила име Нови Амстердам. Британци су је преузели 1664. године и дали јој име Њујорк, у част војводе од Јорка.

Дио града у којем су се населили Холанђани ради трговине крзном са Индијанцима данас је познат као Вол стрит, свјетски финансијски центар.

Поводом јубилеја у њујоршком лучком музеју изложен је документ који се иначе чува у Холандији и који потврђује да су Холанђани ову земљу платили.

Ријеч је писму које су холандски званичници написали 1624. године. Дио тог писма гласи: "Поштована господо, људи су добро, дјеца се рађају, насеље је просперитетно. Купили смо острво Менхетн за 60 гулдена".

Историчар архитектуре Бери Левис каже за "Глас Америке" да су Британци смећем насули један дио ријеке са источне стране острва, јер им је требало још животног простора, пошто су имигранти, углавном из Европе, долазили у огромном броју.

Било је само око 100.000 људи на почетку 19. вијека. До 1875. године више од два милиона становника живјело је на Менхетну, гдје су некретнине постале скупе.

Бруклински мост изграђен је да би људи могли да купују земљу на удаљенијим локацијма, као што је Лонг ајленд, гдје су цијене биле много ниже.

Пословни центар је морао да остане на Менхетну. Грађевинске фирме почеле су да граде "у висину" и тако је рођен небодер.

Људи су се у почетку плашили да ће их први вјетар срушити. Сви који су имали имовину у комерцијалним зградама недалеко од небодера бојали су се да нико неће од њих да изнајми простор због ових нових "чудовишта", прича Левис.

Али, све више "чудовишта" је ницало, а сваки небодер је надмашивао онај претходни. "Све је то било пуко питање новца. Овај град изградили су шпекуланти некретнинама", сматра Левис.