БОН - Ситуација у БиХ јесте напета, али није опасна, процјена је Међународне кризне групе.

"Односи унутар политичке елите јесу усијанији него што су били у посљедњих година, али се, ипак не осјећа егзистенцијални страх који је постојао у годинама послије потписивања Дејтонског споразума", изјавио је за Радио "Дојче веле" директор за Балкан у Међународној кризној групи Марко Прелец.

Према његовим ријечима, иако у БиХ још траје процес дејтонске стабилизације и дефинисања државе, ипак је започео и евроинтеграциони процес, што би требало да доведу до промјене у структури државе.

"Иако сви говоре о суштинским питањима државе - каква ће она бити, може ли опстати без међународног присуства и слично, сви заправо знају да ће држава опстати. Одатле и та чудна двојност у политичкој атмосфери у БиХ. Реторика је, са једне стране веома усијана, али је са друге и лежерна", наводи Прелец.

Прелец сматра да најава затварања ОХР посебно ствара тензију у БиХ.

"Одлука о томе могла би бити донесена у новембру, а проведена на прољеће сљедеће године. У посљедњих 14 година су политичари у БиХ навикли да раде у окружењу у коме је био доминантан међународни контекст и умјесто да сами нађу начин за управљање земљом, углавном су тражили начин да међународни представници буду ти који одлучују, али у складу са њиховим жељама", рекао је Прелец.

Он закључује да томе мора да дође крај, а босанскохерцеговачки лидери морају да преузму своју одговорност.

"Оно што високи представник још нуди јесте једна доза стабилности и гаранције да се држава неће распасти. Међутим, постоје и дуги механизми, унутар саме БиХ, али и од споља, који ће моћи да замијене ту улогу гаранције", додао је Прелец.

Он оцјењује да одлука Европске комисије да изостави БиХ из "пакета" земаља које би требало да добију безвизни режим од 2010. године такође може да доведе до повећања тензија.

Прелец каже да је процес либерализације визног режима техничке, али и политичке природе, као и да је ЕУ имала доста простора да донесе одлуку у складу са својим политичким потребама и жељама.

"Мислим да је Европа погријешила када је дозволила да се направи размак између БиХ и других земаља. Постоји тај `размак` у техничком смислу и чињеница је да је Србија ту напреднија, али није толико напреднија да се није могло рећи да ће сви у пакету добити безвизни режим сљедеће године", каже Прелец.

Директор Програма за Балкан у Међународној кризној групи наводи да БиХ данас функционише као држава, додуше споро и неадекватно, али функционише.

Међутим, према његовим ријечима, садашњи модел консензуса тешко ће се моћи задржати, а БиХ ће бити потребна нова архитектура одлучивања.