Republika Srpska
Опада интересовање за улагање у РС
БАЊА ЛУКА - Интересовање за улагање у Републику Српску ове године је у паду, упркос бројним погодностима за стране инвеститоре, изјавио је директор Економског института РС Душко Јакшић.
Разлози за то су, према његовим ријечима, глобална криза, али и чињеница да се ради о малом тржишту и неријешеним проблемима на регионалном нивоу који коче повећање страних инвестиција код свих држава у окружењу.
"РС као тржиште може бити атрактивна само ако би се цијели регион повезао. Сматрам да је то прва препрека за инвеститоре, јер постоје бројна неслагања држава у окружењу, а један примјер за то је ЦЕФТА споразум који не поштују све његове потписнице", истакао је Јакшић.
Он каже да је важна погодност за стране инвеститоре у РС порез на добит, који је један од најнижих у Европи, као и релативно кратко вријеме за отварање предузећа.
Са порезом на добит од 10 одсто РС се налази испред Хрватске и Албаније гдје он износи 20 одсто, Румуније која има порез 16 одсто, Бугарске у којој је порез 15 одсто, док Србија и Македонија такође имају стопу од десет одсто
Са порезом на добит од 10 одсто РС се налази испред Хрватске и Албаније гдје он износи 20 одсто, Румуније која има порез 16 одсто, Бугарске у којој је порез 15 одсто, док Србија и Македонија такође имају стопу од десет одсто.
"Радило се и на поједностављивању процедура за оснивање предузећа, али за инвеститоре је јако битна политичка стабилност БиХ као државе и рејтинг средине у коју се улаже. За капиталне инвестиције прописи нису најбитнији, јер се у њима увијек може наћи неки недостатак, објективан или субјективан", каже Јакшић.
Највећи прилив инвестиција у првих шест мјесеци у БиХ стигао је из Аустрије, и то 36,6 милиона евра, затим Словеније 25,9 милиона, Хрватске 13,7 милиона, Русије 12,8 милиона и Њемачке 8,6 милиона евра.
Према подацима Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ, у протеклих 15 година у БиХ највише су инвестирале Аустрија, Србија, Хрватска, Словенија, Швајцарска и Њемачка. Од сектора највише је уложено у производни, а затим у банкарство, телекомуникације и трговину.