БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије требало би данас да се изјасне о 24 законска приједлога, међу којима су измјене и допуне Закона о јавном информисању око којих се готово два мјесеца водила интезивна полемика у јавности.

Подршку овом акту најавиле су Демократска странка, Г17 плус и Либерално-демократска партија након што је добила подршку предлагача за све примједбе и захтјеве усаглашене са Независним удружењем новинара Србије и Мисијом ОЕБС.

Из ЛДП је саопштено да ће измјене Закона о информисању бити усвојене уз прихватање амандмана којима се укида обавезан депозит за оснивање медија, укида забрана рада медија у случају блокаде рачуна дуже од 90 дана и као метод рјешавања проблема прихвата стечајно законодавство, уводи обавезно прављење разлике у казненој политици кроз другачији третман одговорности за ненамјерну грешку и континуираног кршења слободе информисања.

Предложеним измјенама и допунама Закона о јавном информисању знатно је пооштрена казнена политика за кршење професионалних новинарских норми и уведено више привредних преступа који би могли да доведу до забране издавања гласила.

Новинарска удржења у Србији позвала су раније посланике да не гласају за овај закон, оцјењујући га драконским, јер сматрају да је његов циљ гашење медија, а чланови Удружења новинара Србије /УНС/ најавили су да ће се у вријеме гласања о закону окупити испред парламента.

Критике на рачун овог закона раније је изнио и ОЕБС, као и Међународна асоцијација медија и уредници најпознатијих београдских медија.

Влада Србије је Приједлог закона усвојила 9. јула, а послије оштрих критика јавности и професионалних удружења измијенила га је низом амандмана.

За усвајање закона највише се залаже чланица владајуће коалиције странка Г17 плус Млађана Динкића, која је прво најављивала могућност иступања из владе, ако закон не прође, а затим ускраћивање подршке осталим законским приједлозима о којима се гласа у понедјељак.

Законом је предвиђен обавезан упис у Регистар јавних гласила, као и прекид излажења гласила уколико је оснивач више од 90 дана у блокади у претходних годину дана пословања.

За кршење ових одредаба запријећене су новчане казне у износу од милион до двадесет милиона динара, а за одговорно лице 200.000 до два милиона динара. Предвиђена је и забрана издавања гласила.

Законским приједлогом предвиђене су високе новчане казне за кршење претпоставке невиности и објављивање информација које могу угрозити развој малољетника и уколико је малољетник учињен препознатљивим у информацији која може да повриједи његово право или интерес.

Ови деликти су привредни преступ, а висина казни везана је за тираж и приход од огласа у броју у коме је прекршај направљен, а ако је објављена на насловној страни или у информативној емисији за тај седмодневни приход.

Казне за остале прекршаје повећане су са садашњих 30.000 до 200.000 на милион до десет милиона за гласило, односно 100.000 до милион динара за одговорног уредника.

Предвиђене су и ригорозне казне за дистрибутере који прекину дистрибуције из неекономских разлога.