ХАГ - Некадашњи предсjедник Републике Српске Радован Караџић тврди да је америчка влада, у договору са другим државама, снабдијевала оружјем босанске муслимане током сукоба у БиХ, упркос ембаргу Уједињених нација на увоз оружја, објавио је Хашки суд.

Истрага америчког Конгреса показала је да су између 1993. и 1995. у три наврата вођене дискусије администрације тадашњег предсједника САД Била Клинтона и званичника Стејт департмента о томе да се од Саудијске Арабије, Турске и Пакистана тражи да пребаце оружје босанским муслиманима, навео је Караџић у поднеску судском вијећу.

Тим поднеском он је предложио да Трибунал наложи Влади Пакистана да му достави документа у вези са поменутим кријумчарењем оружја и муниције.

Караџић трвди да је Пакистан од 1992. до 1996. послао у Босну 6.000 чланова Унпрофора, који су, како је навео, били у позицији да надгледају, асистирају у кријумчарењу оружја босанским муслиманима, што је потврдио и извјештај холадске владе који је потврдио да је Унпрофор био умјешан у те послове.

У јануару 1993. пакистански брод, који је превозио 10 контејнера оружја намијењеног босанској армији, пресретнут је у Јадранском мору, а о умјешаности те државе у шверц оружја говоре и извјештаји холандске владе.

Од владе Пакистана Караџић је затражио документацију о комуникацији између његове владе и влада САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Хрватске и БиХ у вези са снабдијевањем оружјем босанских муслимана од 1. априла 1992. до 31. децембра 1995, која би потврдила да су те државе знале и одобиле пакистанске потезе.

Он, такође, тражи извјештаје о учешћу Пакистанаца у Унпрофору и о састанцима представника Пакистана и босанске владе у вези са снабдијевањем оружјем, као и документацију у вези са пресретнутим бродом који је превозио 10 контејнера оружја, заједно са карго манифестом и потврдом о плаћању.

Бивши лидер Срба у БиХ је навео да ће му тражена документација помоћи да одбаци наводе оптужнице која га терети и за „заједнички злочиначки подухват" у истребљењу босанских муслимана из Сребренице.

Ти докумнети би подржали Караџићеву одбрану да су војне акције у том подручју биле оправдане због шверца оружја и јер су одатле нападани српски цивиле, наведено је поднеску.

Караџић је судском вијећу предложио да изда наредбу Влади Пакистана за достављање документације, пошто му и послије три званична захтјева упућена преко амбасаде те држава у Холандији није стигао одговор.