БАЊА ЛУКА - У досадашњем процесу ревизије борачких права у Републици Српској нађено је 2 112 лажних или мањкавих увјерења и поднесено седам кривичних пријава због незаконитог коришћења овлашћења против одговорних који су издавали таква увјерења.

Начелник Одјељења за војне евиденције у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић, који је и предсједник Централне ревизионе комисије, навео је да се од 2 112 спорних увјерења 1 619 предмета односи на утврђене неправилности приликом оцјене инвалидитета, а остала на породичне инвалиднине, од којих је спорно 112 предмета, те 309 неправилно извршених категоризација.

Категоризације се односе на борачку категорију коју уживају носиоци, од којих се прва категорија односи на борце који су у зони борбених дејстава провели 32 мјесеца, те барем 42 мјесеца у рату, док се остале односе на борце са мањим учешћем у рату и мањем излагању зони борбених дејстава.

"Имали смо један случај у којем је борац добио лошију категорију од оне коју је заслужио. У свим осталим случајевима ради се о узимању категорије коју не заслужују, односно које су помјерене навише", објаснио је он.

У случајевима инвалиднина такође се огроман број случајева односи на неправилно додијељене веће инвалиднине, док је у два случаја у Оштрој Луци носилац добио осамдесетодстотну инвалидност, а ревизија је показала да је у питању деведесетодстотни инвалид.

"Тим људима ће бити враћен онај ниво који заслужују", рекао је он.

Поред седам лица против којих је поднесена пријава, Милуновић каже да су у припреми још барем двије пријаве. Од седам поднесених пријава четири се односе на злоупотребу овлаштења лица у војним поштама, двије на лица у општинским органима, док се један случај односи на лице у бившем министарству одбране РС.

Радојка Кела, замјеник предсједника Комисије, каже да постоји неколико упадљивих примјера неправилности који се стално понављају.

"Ревизори најчешће наилазе на контрадикторности у мјесту и времену погибије, док се велики дио случаја инвалиднина односи на `болести непознатог поријекла`, које се, по правилу, углавном не доводе у везу са ратом. То се најчешће односи на психичке болести, односно случајеве у којима су корисници покушавали доказати психичке сметње које су узроковане ратом и ратним дејствима", додала је она.