Више од 100.000 људи у БиХ враћа туђе кредите, процјена је удружења жираната из Шамца, Модриче, Петрова и Добоја чији су се представници синоћ у Приједору састали са жирантима који такође плаћају туђе кредите.

"Познати су нам већ случајеви да се због плаћања туђих кредита раскидају кумства, разводе бракови, окончавају пријатељства и завађају породице", рекао је новинарима Ненад Мирковић, један од преварених жираната .

Мирковић има своја два и треба да враћа пет туђих кредита, укупног мјесечног задужења од 3.500 КМ. Власник је штанда на бувљој пијаци "Вилако" у Приједору и добио је судско рјешење за одузимање имовине.

"По овој пијаци кредите је нудило 12 службеника само једне микрокредитне организације /МКО/. Њихов је циљ, исто као и банака, само да подијеле што више кредита, не занима их јели носилац кредита уопште кредитно способан - жиранти нека враћају", навео је Мирковић.

Предсједник Удружења жираната из Шамца Јовица Цвјетковић рекао је да се законска регулатива мора мијењати будући да је жирант највише на удару, а уједно је потпуно незаштићен.

"Банке и МКО праве такозване цијепане уговоре гдје један уговор потписује са носиоцем кредита, а други са жирантима и према којима кривично и материјално терети жиранте а не носиоца кредита"

"Банке и МКО праве такозване цијепане уговоре гдје један уговор потписује са носиоцем кредита, а други са жирантима и према којима кривично и материјално терети жиранте а не носиоца кредита", рекао је Цвјетковић.

Он сматра да је такво стање неодрживо и да ниједна од иностраних банака које послују у БиХ у својим матичним земљама нема такав правни систем нити "тако погодан терен за пљачку".

"Више од 90 одсто људи уредно враћа своје кредита. Али међу онима који не враћају, има организованих група који у договору са службеницима банкама, а посебно МКО, смишљено варају жиранте знајући да је на њима највећи терет", тврди Цвјетковић.

Он је навео да је један носилац кредита за 27 мјесеци добио 28 кредита укупног износа 610.500 КМ.

"Жиранти дижу кредите да враћају туђе кредите, па онда и своје жиранте такође увлаче у зачарани круг који нема краја", додао је Цвјетковић који је и сам оптерећен са 800 КМ рата туђих кредита мјесечно и судским рјешењем о заплијени имовине.

"Жиранти дижу кредите да враћају туђе кредите, па онда и своје жиранте такође увлаче у зачарани круг који нема краја"

Према његовим ријечима, поблем је што и банке и МКО дају вишеструко веће кредите него што су носилац и жиранти кредитно способни, а што истовремено потпуно игноришу Централни регистар коминтената /ЦРК/ БиХ који садржи податке свих трансакција.

"Иако су то дужне, све банке и МКО нити пријављују све у ЦРК нити се на ту базу података ослањају приликом додјеле кредита јер рачунају ако не дају оне кредит, даће друге банке и МКО те ће им измаћи зарада", сматра Цвјетковић.

Он је рекао да је лично био жирант носиоцу кредита од 5.000 КМ при чему му је банка прећутала да тај носилац већ има четири друга кредита од којих два већ плаћају жиранти.

"Ја као жирант ни послије нисам заштићен, јер ми нико не гарантује да тај исти носилац кредита и након тога више неће добијати друге кредите код других банака или МКО", каже Цвјетковић.

Члан Удружења жираната из Модриче Мика Никић, иначе магистар економије, наглашава улогу Агенције за банкарство РС, која преварене жиранте упућује на полицију и која им поручује да нису у њеној зони одговорности.

"Немогуће је да Агенција за банкарство РС није одговорна за ову област. Она би требало да лиценцира уговоре између банака и МКО и носилаца кредита и жираната односно да не одобрава уговоре за лица која нису кредитно способна јер је по дефиницији Агенција одговорна да уређује банкарски амбијент"

"Немогуће је да Агенција за банкарство РС није одговорна за ову област. Она би требало да лиценцира уговоре између банака и МКО и носилаца кредита и жираната односно да не одобрава уговоре за лица која нису кредитно способна јер је по дефиницији Агенција одговорна да уређује банкарски амбијент", нагласио је Никић.

Он је додао да правно упориште превареном жиранту да кривично терети носиоца кредита и банку односно МКО као саучесника даје члан 283 Кривичног закона РС који санкционише обману при добијању кредита или других погодности.

Према том члану, казном затвора у трајању од шест мјесеци до 10 година биће кажњен свако ко у намјери да добије кредит даваоцу кредита да неистините или непотпуне податке о имовном стању или друге податке битне за добијање кредита, а висина казне зависи од висине износа кредита.

Према истом члану, новчано и затвором до двије године кажњиво је и коришћење добијеног кредита за намјену другачију од оне која је одобрена.