БЕОГРАД - Министар правде Србије, Снежана Маловић, изјавила је да ће питање суспензије потјерница Србије за осумњиченима за ратне злочине бити постављено на Генералној скупштини Интерпола у октобру.

Представници Министарства правде, Вијећа за ратне злочине Окружног суда, Тужилаштва за ратне злочине и Канцеларије Интерпола у Србији, разговарали су у Лиону са представницима Интерпола и са директором правног одјељења Интерпола у вези са суспензијом потјерница и промјеном процедуре приликом расписивања црвених потјерница Интерпола за осумњичених за ратне злочине.

"На састанку српска делегација је изнела аргументе и указала да одлуку о суспензији потерница из Србије треба да донесе Извршни одбор Интерпола. Наш циљ је да то питање поставимо и на Генералној скупштини Интерпола у октобру", рекла је Маловићева.

Према њеним ријечима, одговор Интерпола био је да је за расписивање потјернице потребна сагласност државе из које потиче окривљени, односно чији је држављанин.

"Договор је да се наше примедбе преточе у писану форму, затим доставе Интерполу, што ћемо урадити до краја ове седмице", рекла је Маловићева.

Она је додала да Србија неће тражити преиспитивање односа са Интерполом, али ће тражити одређење према процесним посљедицама такве одлуке Интерпола, јер се, како је рекла, расписују и друге потјернице.

Генерални секретаријат Интерпола донио је почетком јула одлуку којом су "црвене потјернице" Београда против држављана БиХ у случају "Добровољачка улица" суспендоване.

Српско тужилаштво за ратне злочине расписало је међународне потјернице за 19 особа из БиХ због напада на колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, између осталих и за бившим члановима ратног Предсједништва БиХ Ејупом Ганићем и Стјепаном Кљујићем.

Генерални секретаријат пред Извршни комитет Интерпола изнио је и генерално питање захтјева које достављају земље чланице за хапшење особа које нису њихови држављани због ратних злочина. Тада је Извршни комитет Интерпола одобрио и привремену процедуру коју је предложио Генерални секретаријат.

Према тој процедури, Генерални секретаријат ће наставити да прима захтјеве за објављивање „црвених потјерница" за ратне злочине, и то у случајевима када су ти захтјеви достављени од међународног суда, као што је Хашки трибунал, затим против држављана земље која је поднијела захтјев, као и против држављана других земаља, уколико земља чији је особа држављанин не уложи протест.

Занимљиво је да је промијењена процедура ограничена само на питање ратних злочина, које је отворено само у Србији, Хрватској, БиХ, Црној Гори и Руанди.