ГАЦКО - У селу Придворци, општина Гацко, данас је одржан историјски час у знак сјећања на велики злочин који су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дјеце и стараца из овога села.

Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да, иако убијени, крв страдалих мученика постала је сјеме које ће херцеговачку дјецу обратити живом Богу и сјеме из којег ће нићи пшеница која многе родове даје.

Владика Григорије позвао је вјернике на мир и праштања без обзира на злодјела и подсјетио да није на људима да суде, већ само на Богу.

"Зато, иако је урађено велико злодјело, треба праштати и опростити", поручио је владика Григорије.

Подсјетивши на стравични Божић 1942. године када су усташе и муслимани из сусједних села на најзвјерскији начин побили сво српско становништво у селу Придворци, историчар из Гацка Саво Скоко рекао је да је тада убијено све живо што је било у селу.

"Не обазирући се на локве крву у којима су лежали мртви и полумртви Срби, злочинци су сјели за већ постављене Божићне трпезе и јели", нагласио је Скоко и додао да су тог дана страдале породице Додер, Аџић, Гојковић, Скоко и Леро и да је побијено све живо што се затекло у селу.

Лидер СПО-а Вук Драшковић нагласио је да је једини гријех тих недужних људи убијених на велики хришћански парзник - Божић, то што су Срби.

"Писао сам о селу Југовићи, а мислио на Придворце, на Јасеновац, на Јадовно, на јаму Капавицу, на Дрину и Уну, на јаму Ражани до, на крваву Саву и Козару, на Коритску јаму, на Врбас и Градишку, на јаму Чавчарицу... Све су то Југовићи. Југовићи су, у Придворици поклани и спаљени, Аџићи, Гојковићи, Скоци, Додери, Елези, Носовићи" , рекао је Драшковић.

Он је истакао да тада у међународном праву ове цивилизације, није било записаног злочина геноцида.

А онда је стигла 1941. година, навео је Драшковић, са усташким ножем и законом да Срби, Јевреји и Цигани морају да нестану.

"Истичем ово не због тога да бих, и најмање, аболирао злочине Срба у недавном рату, него због тога што сваки лекар зна да се не могу лечити метастазе, ако се храни и награђује жариште тумора. То жариште је геноцидна усташка идеја, која на срамоту савременог демократског света, његових влада, тужилаца и судија, није још ни оптужена ни осуђена", истакао је Драшковић.

Данас, рекао је Драшковић, скоро седам деценија од придворичке Вартоломејске ноћи, све се зна, а као да се ништа не зна.

"Не беше, тада телевизије, па не беше ни Си-Ен-Ен, ни Скај њуза ни Би-Би-Си-ја да сниме апокалипсу једног народа, вапај Јагњета и бестијалност Звери из Откривења Јовановог, страшни сусрет српских вратова и кама усташа и оних што не беху Павелићеви Хрвати него - Павелићево поисламљено цвијеће" , нагласио је Драшковић.

У селу Придворици на Божић 1942. године усташка војска и муслимани из сусједних села побили су комплетно српско становништво, око 180 мјештана, међу којима је било жена, дјеце и стараца.

Неки од њих побијени су ватреним и хладним оружјем, док је већина затворена у шталама и запаљена.

Посмртни остаци мученика 17. априла 1942. године сахрањени су у двије гробнице поред храма, а у крипту храма пренесени 29. новембра 2006. године.

Од некадашњег бројног српског становништва у село Придворици једино се "вратила" црква која стоји усправно и свједочи о најстрашнијем злочину који се ту десио.

Храм Светог кнеза Лазара, трудом мјештана и неимара Вула Скока подигнут је 1936. године, а његова обнова почела је 2006. године.

Владика Григорије, умировљени епископ Атанасије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије освештали су јутрос обновљени храм Светог кнеза Лазара у селу Придворци.

Након освештања, служена је Света архијерејска литургије у присуству великог броја вјерника из општине Гацко и других источнохерцеговачких општина.