БАЊА ЛУКА - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је да се још не може говорити о томе да ли ће нова америчка администрација имати неку нову политику према Републици Српској , али да се примјећује појачан интерес кругова у Вашингтону за БиХ, који раније нису имали благонаклон однос према Српској.

Он је у додао да то види као упозоравајући моменат, јер се појачава интерес кругова, који су боље повезани са бошњачким лобијем у Вашингтону, а који имају доста јаке везе и утицај.

Радојичић је указао да је са међународне сцене новина у БиХ и нови високи представник, чији је мандат почео једним "јаким сударом са РС" - укидањем закључака НСРС о ефектима пренесених надлежности са РС на БиХ.

"Тврдим и даље оно што сам тврдио и прије него што се појавила криза у вези са закључцима НС РС, а то је да је ријеч о исфорсираној кризи и да је апарат око високог представника, па и дио међународне заједнице, увукао Инцка у директан судар са РС. Тиме се, на неки начин, испробавао и високи представник, а и став РС", оцијенио је Радојичић.

Радојичић је казао да правни путеви за оспоравање или тражење враћања неких надлежности постоје и сада, али да су доста ограничени. Говорећи о политичким путевима за њихово враћање, Радојичић је казао да би се тиме практично ушло у расправу о уставним промјенама, било да је прича о преносу или враћању надлежности.

"Ми платформом о евентуалним уставним промјенама, која је усвојена у Народној скупштини РС, захтијевамо да се дефинишу процедуре за пренос и враћање надлежности, јер оне нису прописане ни на нивоу ентитета ни на нивоу државе. Не видим спремност политичких партија из ФБиХ да о томе уопште разговарају. Постоји само њихова спремност да се разговара о додатном преносу надлежности и додатном уставном дефинисању надлежности БиХ на рачун ентитета", став је Радојичићев.

Он је напоменуо да је додатни приједлог из РС, осим процедура за пренос и враћање надлежности, да се, евентуално, разговара о територијалној структури ФБиХ, која је, како је рекао, дефинитивно неефикасна и веома скупа.

Предесједник Народне скупштине РС истакао је да је политички став свих партија из РС да уставне промјене морају бити резултат домаћих процеса, у којима могу учествовати страни консулстанти или помагати међународна заједница, али да она не може бити та која диктира уставне промјене и да неће бити прихваћена наметнута уставна рјешења.

Говорећи о развоју политичке ситуације у БиХ, Радојичић је казао да ће се, након кратког примирја током љета, ући у врућу и политички компликовану јесен. "Због сједнице Савјета за провођење мира, која се одржава половином новембра, реално је, на бази досадашњих искустава, очекивати да ће се политичке прилике у БиХ у септембру, октобру и почетком новембра поново компликовати, што се и дешава пред сваку сједницу ПИК", сматра Радојичић.

"Покушаће се ситуација у РС и БиХ представити што лошијом да би се други услов ПИК-а, а то је општа политичка ситуација, прогласио неиспуњеним, те да због тога ОХР не може да оде. Један од елемената тих потенцијалних компликација је поновно индуковање неке кризе, било опет ударима на политичаре РС, при чему је Милорад Додик као лидер дефинитивно први на `пику`дијела међународне заједнице", оцијенио је Радојичић.

Предјседник парламента Српске рекао је да је и саслушавање посланика, које је провела Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) такође један у низу притисака на РС.

"Утисак цијеле приче у вези са Сипом, која је покренула истрагу, јесте да је ријеч о својеврсном политичком притиску. Питање је тајминга када се он појачава, а када се смањује. Не знам како би то другачије протумачио. Не сјећам се ниједне сличне ситуације у било ком парламенту у окружењу и свијету и питам се како би реаговао било који демократски парламент када би истражни органи у њему почели да испитују посланике о томе како су разматрали неку информацију или донијели закон или закључак, што је основни и Уставни посао парламента", сматра Радојичић.

Радојичић је указао да неки настоје лоцирати кривицу на непостизање договора о расподјели државне имовине на РС, јер је најлакше рећи да Српска, као мањински учесник у договорима, нешто не прихвата, за разлику од већине, која је увијек из ФБиХ и има двије трећине гласова. РС се не може одрећи своје имовине, а друга страна, и због жеље за останком ОХР-а и због политичког централистичког концепта има максималистичке захтјеве - закључио је Игор Радојичић