ПОДГОРИЦА - Одбор Скупштине Црне Горе за људска права је предложио да парламент усвоји Декларацију о осуди злочина у Сребреници који су се догодили између 11. и 19. јула 1995.

Том Декларацијом би се, заправо, прихватила Резолуција Европског парламента о осуди злочина у Сребреници и проглашењу 11. јула за Дан сjећања на жртве Сребренице.

Приједлог Декларације којом се „најоштрије осуђују" злочини над више од осам хиљада цивила Сребренице уврштен је у дневни ред текуће сједнице црногорског парламента.

Декларацијом се осуђују „и сва друга злодела, почињена током сукоба од 1991. до 2001. на просторима бивше СФРЈ".

„Скупштина Црне Горе, упркос чињеници да је у Црној Гори, уз све заблуде и грешке, и током последње југословенске ратне драме, ипак, позитивним примјерима, сачуван контакт са овдашњом традицијом суживота људи и народа, оцјењује да има разлога за још одлучније суочавање са истином о догађајима из овог региона", пише у Предлогу Декларације.

Црногорски парламент, како је предложено, такође, позваће поменутом Декларацијом судске и друге државне органе да „створе претпоставке за још одлучније суочавање и афирмацију истине о злодјелима" из периода ратова на простору бивше Југославије.

Државни и други органи, организације, правна и физичка лица су позвана да учине доступном документацију која би помогла утврђивању истине о ратним злочинима.

„Скупштина (Црне Горе) очекује да ће и сусједне државе на примерен начин осудити злочине, почињене на својим територијама и дати пуни допринос расвјетљавању истих и кажњавању починилаца", стоји такође у приједлогу Декларације о Сребреници.

У расправи на данашњој сјдници Одбора за људска права, било је полемике о улози Црне Горе, односно њене власти у вријеме рата у Босни и Херцеговини.

Посланик опозиционог Покрета за промјене Коча Павловић је рекао да прихвата Декларацију о Сребреници, али да би требало водити рачуна да се неким формулацијама не амнестира ондашња црногорска власт, која је, како је навео, „слала гориво Младићевим тенковима, у његовом походу на Сребреницу".

Павловић, такође, тврди, да је Радио-телевизија Црне Горе 11. јула 1995. објавила да је Сребреница „ослобођена".

Посланик владајуће Социјалдемократске партије Рифат Растодер, који је у име групе посланика владајуће коалиције образложио мотиве за предлагање Декларције о Сребреници, рекао је да црногорска власт, ипак, није била директни актер ратних дешавања.

Растодер је, такође, подсјетио да се предсједник црногорске владе Мило Ђукановић, раније, на Цетињу, извинио члановима бившег Либералног савеза Црне Горе, странке која је од почетка сукоба на простору бивше Југославије позивала и организовала антиратне акције.

По Растодеровим речима, мотив за предлагање Декларације о Сребреници није ни лични, ни национални, ни ускостраначки.

Ако Скупштина Црне Горе усвоји такав документ, како је Растодер објаснио, тиме ће учинити крупан цивилизацијски корак, „исказаће однос према нечему што није ни људско, ни цивилизовано".

Како је Растодер објаснио, било је још злодјела и ратних злочина, али је Сребреница „најмонструознији и представља синоним за све злочине".