НЕВЕСИЊЕ - У организацији Одбора за његовање традицијa ослободилачких ратова Владе Републике Српске у Крековима код Невесиња данас је обиљежена 134. годишњица Херцеговачког устанка, познатијег као Невесињска пушка.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић рекао је да је Влада РС уврстила Херцеговачки устанак у датуме од републичког значаја чиме је омогућила будућим генерацијама да обиљежавају овај значајан догађај из српске историје.

Обиљежавању Херцеговачког устанка, осим министра рада и борачко-инвалидске заштите РС, присуствовали су предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, делегација Народне скупштине РС, начелници источно- херцеговачких општина и представници јавног и културног живота Невесиња и сусједних општина.

Код споменика невесињским устанцима у Крековима служен је парастос свим погинулим српским борцима од Косова до данас, а потом су вијенце на спомен обиљежје положили министар Ристовића, представници Народне скупштине РС, Борачке организације РС, удружења породица заробљених бораца и несталих цивила, Вијећа народа РС и делегација општине Невесиње.

Министар Ристовић је данас уручио неповратна новчана средства за стамбено збрињавање 13 породица погинулих бораца, односно ратних војних инвалида са подручја Невесиња.

"Овим породицама додијељена је неповратна новчана помоћ у износу од по 5.000 до 8.000 КМ, што ће у многоме помоћи да потомци погинулих бораца и породице ратних војних инвалида напокон ријеше стамбено питање", истакао је Ристовић.

Невесињска пушка је устанак који је подигнут 1875. године против отоманске власти на територији општине Невесиње и убрзо се проширио на цијелу БиХ.

Устанике су, оружјем и добровољцима, подржале српске кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до почетка српско-турског рата и настанка такозване велике источне кризе.

Невесињска пушка је захваљујући храбрости устанка допринијела пропасти и слому моћне Отоманске империје, али су, вољом свјетских сила, очекивања устанка изневјерена, а на ове просторе, одлуком Берлинског конгреса, дошли су нови окупатори, односно Аустро-угарска.

Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ која је de jure била у саставу Отоманске империје.

У устанку су се посебно истакли устаници Лука Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Пера Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић и Богдан Зимоњић.