Svijet

Ukra­ji­na je na pra­gu gu­bit­ka Av­de­jev­ke

Ru­si su osva­ja­njem ogrom­nog br­da ot­pa­da u kok­sa­ri ovla­da­li stra­te­škom ko­tom s ko­je mo­gu da kon­tro­li­šu do­pre­ma­nje voj­nih re­zer­vi gra­du iz ko­jeg se osam go­di­na ra­ke­ti­ra Do­njeck.

Ru­ska voj­ska je na­pra­vi­la ve­li­ki pro­dor kod Av­de­jev­ke, osvo­jiv­ši ogrom­no br­do ot­pa­da u zo­ni kok­sa­re, ko­ja se na­la­zi u in­du­strij­skoj zo­ni ovog gra­da. Na toj vi­so­koj ko­ti po­sta­vlje­na je ru­ska za­sta­va, kao i za­sta­va 114. mo­to­ri­zo­va­ne bri­ga­de. Na ovom ogrom­nom skla­di­štu ot­pa­da, ko­je se pro­sti­re na vi­še od po­lo­vi­ne in­du­strij­ske zo­ne Av­de­jev­ke, ukra­jin­ske sna­ge su ima­le de­se­tak upo­ri­šta. S ovog br­da u kok­sa­ri mo­gu­će je kon­tro­li­sa­ti pu­te­ve snab­de­va­nja oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne ka gra­du, što tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju na ovom fron­tu či­ni upo­re­di­vom s osva­ja­njem Bah­mu­ta (Ar­tje­mov­ska) i Ma­ri­u­po­lja.

Pre­ma ukra­jin­skim iz­vo­ri­ma, u gra­du se na­la­zi oko hi­lja­du sta­nov­ni­ka i ra­di se na nji­ho­voj eva­ku­a­ci­ji. Pre­u­zi­ma­nje Av­de­jev­ke je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za sta­nov­ni­ke Do­njec­ka, jer je ona do­bro utvr­đen grad iz ko­jeg je od 2014. go­di­ne ne­pre­sta­no ga­đa­na te­ri­to­ri­ja Do­njec­ka.

Ru­ski voj­ni re­por­te­ri go­vo­re o pla­nu da se blo­ki­ra­ju tran­sport­ne ru­te za do­pre­ma­nje na­o­ru­ža­nja i voj­ske i da se grad na taj na­čin izo­lu­je i pri­mo­ra na pre­da­ju. Ru­si­ma se ne žu­ri u pot­pu­nom pre­u­zi­ma­nju ovog gra­da, ne­go idu na is­cr­plji­va­nje ukra­jin­skih sna­ga. U ofan­zi­vi su i na se­ve­ru, ne­da­le­ko od Ku­pjan­ska, po­ku­ša­va­ju­ći da osvo­je va­žno že­le­znič­ko čvo­ri­šte, ko­jim ta­ko­đe sti­žu re­zer­ve za ukra­jin­ske sna­ge u Av­de­jev­ki.

Ukra­jin­ski iz­vo­ri tvr­de da ru­ska voj­ska tr­pi ve­li­ke gu­bit­ke, ali da na­sta­vlja na­pa­de na svim prav­ci­ma, kao i da se ne ose­ća ma­njak ru­skih re­zer­vi ni­ti sla­bi in­ten­zi­tet na­pa­da. Na­vod­no su ru­ske sna­ge sma­nji­le upo­tre­bu ar­ti­lje­ri­je i sve su in­ten­ziv­ni­ji na­pa­di pe­ša­di­je, ko­ji se od­vi­ja­ju u ta­la­si­ma.

U Do­njec­ku, u ko­man­di „Is­tok”, ju­če je bo­ra­vio i mi­ni­star od­bra­ne Ser­gej Šoj­gu, ko­ji je re­kao da su na ovom de­lu ra­ti­šta to­kom pro­te­kle tri do če­ti­ri ne­de­lje broj­ni ukra­jin­ski voj­ni­ci za­ro­blje­ni ili su se pre­da­li i da je bor­be­ni mo­ral u ukra­jin­skoj voj­sci ve­o­ma loš.

Ipak, za­da­tak obez­be­đi­va­nja ru­skog pri­su­stva na ovoj ko­ti pri­lič­no je zah­te­van. Auto­ri jed­nog ana­li­tič­kog ka­na­la na „Te­le­gra­mu” pi­šu da je­di­ni put ka vr­hu pla­ni­ne ot­pa­da vo­di sa ju­go­za­pa­da i da po nje­mu dej­stvu­ju ukra­jin­ske sna­ge. Sa se­ver­ne stra­ne po­sto­ji sa­mo loš se­o­ski put, ko­jim je po slo­že­nim vre­men­skim pri­li­ka­ma mo­gu­će po­pe­ti se sa­mo pe­ši­ce.

Iako sa­mi ru­ski iz­vo­ri tvr­de da je pre­ra­no go­vo­ri­ti o da­ljem to­ku bit­ke za Av­de­jev­ku, biv­ši sa­vet­nik ka­bi­ne­ta ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Alek­sej Are­sto­vič prog­no­zi­ra da će Ukra­ji­na s ve­li­kom ve­ro­vat­no­ćom iz­gu­bi­ti ovaj grad. Re­kao je da u Ukra­ji­ni po­sto­ji ar­he­tip pre­ma ko­jem se, kad se ru­ske sna­ge ne­gde kon­cen­tri­šu, „mi ki­ko­će­mo ka­ko će­mo ih po­be­di­ti i da oni tr­pe ogrom­ne gu­bit­ke – ali se uvek za­vr­ši na isti na­čin”.

„Ovaj šok i pre­su­da, ka­da Av­de­jev­ka bu­de ote­ta, ako bu­de uze­ta, a mi­slim da ho­će, na­ža­lost – to ne­će bi­ti pre­su­da Ukra­ji­ni. To će bi­ti ka­zna si­ste­mu, ko­ji, pre­ma istom prin­ci­pu, gu­bi sed­mi grad za­re­dom”, do­dao je Are­sto­vič, za ko­ga se go­vo­ri da se kri­ti­kom vla­sti pri­pre­ma za iz­bo­re.

To­kom ovog me­se­ca on je po­li­tič­ko, ali ne i voj­no ru­ko­vod­stvo oštro po­čeo da kri­ti­ku­je da dr­ža­vu vo­di u ka­ta­stro­fu po­gre­šnim po­te­zi­ma na spolj­nom pla­nu i lo­šim od­lu­ka­ma na fron­tu.

Još je­dan kri­ti­čar Ukra­ji­ne, Ilon Mask, usred ru­ske ofan­zi­ve na Av­de­jev­ku iz­neo je svo­ju no­vu ini­ci­ja­ti­vu za po­sti­za­nje mi­ra. Upo­zo­ra­va­ju­ći na svo­joj dru­štve­noj mre­ži „Iks” da se svet zbog ne­ra­zum­nih od­lu­ka kre­će ka tre­ćem svet­skom ra­tu, Mask je po­zvao na pri­mir­je iz­me­đu Ukra­ji­ne i Ru­si­je, na­zi­va­ju­ći dve ze­mlje „jed­nom po­ro­di­com”.

„Mi­slim da tre­ba da pre­sta­ne­mo be­smi­sle­no da žr­tvu­je­mo ukra­jin­sku omla­di­nu u ro­vo­vi­ma. Za­klju­či­mo pri­mir­je i za­poč­ni­mo pro­ces nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa sa Ru­si­jom”, re­kao je Mask na kon­fe­ren­ci­ji i na­gla­sio da su Ru­si i Ukra­jin­ci ro­đa­ci i da su du­gi niz go­di­na bi­li u is­toj dr­ža­vi.

„Da­kle, bez ob­zi­ra na to šta ne­ko po­ku­ša­va da ka­že, oni ni­su pri­rod­ni pro­tiv­ni­ci. Kiv­ni su, ali su bu­kval­no jed­na po­ro­di­ca. I mi­slim da ih mi na za­pa­du na ne­ki na­čin te­ra­mo da ubi­ja­ju svo­je si­no­ve. Či­ni mi se da je po­gre­šno to što ra­di­mo”, re­kao je mi­li­jar­der.

Ali nje­go­ve re­či u Ukra­ji­ni, za­bri­nu­toj za na­sta­vak voj­ne i fi­nan­sij­ske po­mo­ći sa­ve­zni­ka, već su iza­zva­le re­volt. Sa­vet­nik Ze­len­skog Mi­ha­il Po­do­ljak upo­zo­rio je da bi od­bi­ja­nje po­dr­ške Ukra­ji­ni bi­lo ka­ta­stro­fal­na gre­ška i da to ne bi okon­ča­lo rat, ne­go do­ve­lo do na­glog po­ra­sta su­ko­ba ši­rom sve­ta.

 

Izvor: politika.rs/Biljana Mitrinović Rašević
Twitter
Anketa

Da li će novi američki predsjednik Donald Tramp učiniti svijet boljim mjestom za život?

Rezultati ankete
Blog