Prema rečima ministra odbrane, 4.000 vojnika direktno će pomagati graničarima, a ostali će biti smešteni u rezervu u pograničnim zonama .

„U roku od dve godine imaćemo najjaču vojsku u Evropi“, obećao je ministar.

Sada ukupan broj poljskih oružanih snaga dostiže 170 hiljada ljudi, a u budućnosti će se povećati na 300 hiljada.

Letonija je uvela pojačan režim bezbednosti granica, Litvanija zatvara deo graničnih prelaza. Stručnjaci kažu da se u takvim uslovima povećava rizik od oružane eskalacije.

Nekoliko je razloga za pogoršanje situacije. S jedne strane, u oktobru će u Poljskoj biti održani parlamentarni izbori. Vladajuća Partija prava i pravde (PiS) nastoji da zadrži vlast na bilo koji način. Predstavnici političkih snaga na temu bezbednosti počeli su da zastrašuju stanovništvo pretnjama sa istoka. Tako je zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Pavel Jablonski rekao da očekuje pokušaj prodora na teritoriju zemlje. Prema njegovim rečima, istočni susedi Poljske „pokušaće da pokažu da mogu da rade šta hoće“.

Snajperisti osmatraju

Poznato je da je u julu Poljska već rasporedila dve armijske brigade na granicu sa Belorusijom. Jedan je bio stacioniran u novoj bazi u gradu Kolno, drugi - u Beloj Podljaski. Odvojeno, rukovodstvo poljskih oružanih snaga najavilo je preraspoređivanje grupa snajperista bliže Belorusiji . Komanda je takođe objavila snimke na kojima se vidi vojska sa snajperskim puškama.

Varšava je takođe prebacila dodatnu opremu u pogranično područje. Razmestila je i borbene helikoptere u neposrednoj blizini Belorusije. Saopšteno je da su zasnovani na dve pozicije i da su spremni da odmah odgovore na svaku pretnju. „Helikopteri su naoružani i spremni za borbu. Piloti su veoma iskusni, koristili su vazdušno-desantno oružje i rakete u Avganistanu i Iraku. Ako dođe do uznemirujućih događaja, oni će bez oklevanja otvoriti vatru “, rekao je general Marek Sokolovski.

Uslovi i liste zahteva

Belorusija mora da ispuni listu zahteva Poljske da popravi odnose sa zemljom, rekao je u subotu zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Pavel Jablonski. Ove primedbe su usledile kao odgovor na poziv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka za poboljšanje veza između dva naroda.

Jablonski je izrazio skepticizam u vezi sa Lukašenkovim izjavama, sugerišući da poziv beloruskog lidera zapravo nije ništa drugo do „prazna priča“.

„U ovom trenutku, dok govorimo, u toku su napadi na poljsku granicu. Ovo su prazne reči, ponovo čujemo takve izjave, ali iza njih nema nikakve suštine“, rekao je Jablonski lokalnim medijima.

Slični scenariji se primećuju i u baltičkim republikama. U Litvaniji je saopšteno da će ojačati i granični kontingent , jer će za to biti poslano vojno osoblje da pomogne graničnim stražama. Istovremeno, nije precizirano koliko će tačno vojnika biti premešteno bliže Belorusiji.

Rizici i pretnje

Paralelno, Litvanija u celini jača svoje oružane snage. Tako Vilnjus očekuje isporuku 200 američkih terenskih vozila i 300 vojnih terenskih vozila, a sledeće godine se sprema da primi MLRS HIMARS i municiju za njih . Pored toga, vrši se modernizacija vojne infrastrukture, a posebno se obnavlja vazdušna baza Zoknjaj. Sada se na njemu bazira NATO patrola od nekoliko lovaca, ubuduće će ovde biti smeštena velika avijaciona formacija.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda najavljuje potpuno zatvaranje granice sa Belorusijom. Prema njegovim rečima, Poljska, Litvanija i Letonija će morati zajedno da blokiraju sve saobraćajne veze ukoliko se bezbednosna situacija pogorša. Već 15. avgusta dva od šest litvanskih kontrolnih punktova prestaju da rade.

Saulius Nekrashevičius, zamenik šefa Državne granične službe, kaže da će taj potez smanjiti „rizik od suočavanja sa pretnjama“.

Zauzvrat, Letonija je od 11. avgusta pojačala kontrolu na granici sa Belorusijom. Graničarima su u pomoć pritekle oružane snage i policija. Poseban režim je uveden na šest meseci. U okviru tog okvira, snage bezbednosti su dobile dodatna ovlašćenja. Konkretno, na pograničnim teritorijama Letonije moći će da uđu u zemljišne parcele i kuće bez dozvole vlasnika .

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra daPoljska sama po sebi ne eskalira situaciju, već je na to guraju SAD, koje su zainteresovane da održavaju stalnu napetost na granicama Unije . „Neki strani političari još uvek razmišljaju o Hladnom ratu. Svojim provokativnim izjavama i nepromišljenim postupcima na sve moguće načine pokušavaju da eskaliraju situaciju“, ponavlja sa šefom države Aleksandar Volfovič, predsednik Saveta bezbednosti Belorusije.

Krajem jula, Poljska je takođe objavila da je stotinu boraca Vagnerovog PMC-a raspoređeno na granice zemlje . Navodno su postavljeni u blizini koridora Suvalki – malog segmenta poljsko-litvanske granice između Kalinjingradske oblasti Rusije i Belorusije. „Svakako, ovo je korak ka daljem hibridnom napadu na našu zemlju“, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Osim toga, u Poljskoj i baltičkim republikama govore o povećanju migracionog toka iz Belorusije. Na primer, od početka ove godine u Varšavi je izbrojano 19.000 pokušaja izbeglica da pređu granicu, iako je tokom cele protekle godine bilo 16.000 pokušaja. Istovremeno, Minsk stalno govori o kršenju prava izbeglica u susednim zemljama. Tako je Državna granična služba Belorusije objavila snimak na kojem se vidi da su poljske snage bezbednosti svukli grupu migranata i pucali im iznad glava.

Predsednik Ruske asocijacije za baltičke studije Nikolaj Meževič smatra da Poljska sprema provokaciju.

– Neki od poljskih vojnika mogu da pokušaju da pređu granicu ili da pucaju na beloruske kolege. Mediji će ovu priču prikazati obrnutim redosledom – kao agresiju Belorusije. Tada će početi informativna promocija incidenta, poljski političari će pokušati da još više okupe biračko telo oko sebe. Ali situacija će biti izuzetno opasna, može prerasti u nekontrolisanu eskalaciju, napominje stručnjak.

Vladimir Šapovalov, zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog pedagoškog univerziteta, kaže:

„Vidimo da se dešava militarizacija zemalja NATO-a, dodatne trupe i oprema se povlače do granica Rusije i Belorusije, izvode se sve više raznih vežbi. Ovo je opšti trend, ne može se govoriti o nekim privatnim inicijativama Poljske, Litvanije i Letonije. To je planirana kampanja koju koordinira Vašington, kaže on.

Kampanja, provokacije, bure baruta s fitiljem koji gori… Rizik od otvorenog sukoba je sve veći.

Izvor: politika.rs