Nakon konferencije u Postdamu 17. jula 1945. godine, na kojoj se Truman sastao sa savezničkim vođama, Josifom Staljinom i Vinstonom Čerčilom, Japanu je ponuđen ultimatum koji je vlada u Tokiju odbila. Uprkos protivljenju mnogih generala da se atomska bomba upotrebi i spekulacijama da bi do kapitulacije Japana svakako došlo u bližoj budućnosti, Truman ja doneo odluku da taj proces ubrza i minimalizuje žrtve američke vojske.

Kasno popodne 5. avgusta na Tinijan – pacifičko ostrvo na kojem se nalazila baza Strateškog vazduhoplovstva američke vojske – stiglo je odobrenje američkog predsednika za atomski napad na Japan.

Narednog dana u 8:15 ujutru američki B-29 bombarder „Enola Gej“ je ispustio na Hirošimu nuklearno čudovište nazvano „Mali dečak“.

U roku od jednog minuta od ispuštanja bombe odigrala se kataklizma, a grad star petsto godina iščezao je u oblaku prašine. U samo jednom minutu život je izgubilo 66.000 , dok je ranjeno 69.000 civila od ukupno 255.000 stanovnika grada.

AFP (Hirošima 1948)

Dve trećine objekata u Hirošimi potpuno je srušeno. To nije kraj ove tragedije, preživeli stanovnici grada, koji se u Japanu nazivaju „hibakuša“, umirali su od posledica radijacije mesecima posle eksplozije. Do kraja 1945. ukupan broj žrtava poveća je na 140.000.

Hirošima je određena kao meta na osnovu izveštaja Roberta Openhajmera, poznatog kao tvorca atomske bombe. Njegovo ime nosi i američki epski biografski triler „Oppenheimer“, najnovije ostvarenje legendarnog režisera Kristofera Nolana, koji puni bioskopske sale ovih nedelja.

U ovom izveštaju je navedeno koje prostorne specifikacije treba da ima grad da bi efekat atomske bombe bio maksimalan. Za mete su izabrana četiri grada: Hirošima, Kokura, Nigata i drevna prestonica Japana – Kjoto. Međutim, zbog svog kulturnog značaja, Kjoto je izbrisan sa liste.

Na listu je naknadno dodat grad Nagasaki, koji je bombardovan 9. avgusta kao sekundarni cilj, umesto Kokure u kojoj su bili nepovoljni vremenski uslovi. Od posledica atomske bombe, nazvane „Debeljko“, u Nagasakiju je život izgubilo oko 74.000 ljudi, a isto toliko je ranjeno.

Japan se bezuslovno predao 14. avgusta.

Istog dana, američki predsednik Hari Truman obratio se okupljenima ispred Bele kuće, rekavši: „Ovo je dan koji smo čekali još od Perl Harbura. Ovo je dan kada je fašizam konačno umro, kao što smo oduvek znali da će biti.“

Sledećeg dana, japanski car Hirohito prvi put se obratio naciji preko radija i osudio upotrebu „nove i najsurovije bombe“.

„Ako nastavio da se borimo, ne samo što će to dovesti do konačnog kolapsa i potpunog zatiranja japanske nacije, već i do potpunog istrebljenja ljudske civilizacije“, rekao je Hirohito.

Ludovic MARIN / AFP

Katedrala Atomska bomba, koja se nalazi u memorijalnom parku Mir u Hirošimi, jedna je od retkih građevina koje su preživele napad i nalazi se na UNESCO listi svetskog kulturnog nasleđa.

Izvor: n1info.rs
(Tekst priredila Aleksandra Kuzmanović, polaznica Letnje škole novinarstva N1)