Kada je otkrivena njegova umešanost, bio je promoran da podnese ostavku na mesto predsednika Amerike.

Iako Ričarda Niksona mnogi danas pamte najviše po aferi "Votergejt", upravo on je u vreme Hladnog rata bio pokretač poboljšanja odnosa sa Sovjetskim Savezom – bio je prvi američki predsednik koji je posetio Moskvu – 1972. sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevim potpisao je sporazum o ograničavanju nuklearnog strateškog naoružanja.

Kada je Bil Klinton kasnije više puta hvalio Ričarda Niksona, govorio je o „mudrim savetima bivšeg predsednika, posebno u pogledu Rusije”. Skoro 30 godina ostalo je tajna zašto je tako govorio. Nakon što je napustio funkciju, Nikson je i dalje imao pristup elitama u vladama i opozicionim liderima širom sveta, pa se smatralo da je to razlog Klintonovog podsećanja na Niksona.

Ali sada se otkrilo da je mesec dana pre nego što je preminuo 1994. godine, Nikson napisao vrlo dugačko pismo tadašnjem predsedniku SAD Bilu Klintonu. To što je Klinton bio demokrata, a Nikson republikanac nije smetalo i pravilo nekakvu razliku.

Ponudio mu je savete, posebno o Rusiji, rekavši da će, ukoliko dođe do sukoba u Ukrajini, rat u BiH izgledati kao "baštenska zabava".

Sadržaj pisma je posle skidanja pečata tajnosti, sada objavila Klintonova predsednička biblioteka.

U pismu na sedam strana od 21. marta 1994. godine, Nikson je Klintonu dao jasnu procenu političke situacije u Rusiji, predviđajući precizno da će se odnosi između Moskve i Kijeva pogoršati i da će neko kao Putin doći na vlast.

Shvatajući to, pisao je Klintonu da je, na osnovu onoga što je video u Rusiji, nova demokratija pod ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom u opasnosti.

Nikson je u pismu predvideo da će se odnosi između Moskve i Kijeva sve više zatezati, a situaciju u Ukrajini je nazvao "izuzetno zapaljivom".

Nikson je tada savetovao Klintona da ojača američko diplomatsko prisustvo u Kijevu budući da su mu se američki biznismeni žalili da ambasada SAD u ukrajinskoj prestonici nema dovoljno osoblja i da nije adekvatno vođena.

Apelovao je i da se razviju odnosi sa Jeljcinovim potencijalnim političkim naslednicima.

„Buš (senior) je napravio grešku jer se previše držao do Gorbačova, zbog ličnog prijateljstva. Morate da izbegnete istu grešku pošto imate veoma dobre lične odnose sa Jeljcinom", napisao je Nikson u pismu Klintonu.

„Jeljcinovi napadi teškog pijanstva su sve duži, a depresivna razdoblja sve češća. Najproblematičnije je to što on, u antiameričkoj atmosferi kakva je u Dumi i u zemlji, više ne može da ispunjava svoje obaveze prema vama i drugim zapadnim čelnicima", opisao je Nikson stanje tadašnjeg ruskog predsednika.

Nikson je sugerisao tadašnjem predsedniku da ostvari odnose s Jeljcinovim potencijalnim naslednicima.

Ipak, nije bio siguran ko će preuzeti vlast u Rusiji, ali je predvideo da bi "verodostojnog kandidata za predsednika" mogla da iznedri nacionalistička i populistička plima u Rusiji.

„Još uvek nema nikoga ko je u Jeljcinovoj klasi kao potencijalni vođa Rusije", napisao je Nikson više od pet godina pre dolaska na vlast Vladimira Putina.

On je obavestio Klintona da bi nacionalistička i populistička plima u Rusiji mogla da proizvede „kredibilnog kandidata za predsednika“.

"Rusi su ozbiljni ljudi. Jedan od razloga zašto je Hruščov smenjen još 1964. je taj što su se ponosni Rusi postideli njegovih grubih ispada i ludorija u UN i na drugim međunarodnim forumima", napisao je Nikson.

„Ako SAD ne reaguju na vreme da kultivišu Jeljcinovog naslednika, Rusija bi ponovo mogla da pređe na nacionalističkog, tvrdokornijeg lidera, kao kada je Leonid Brežnjev nasledio Hruščova.

Pismo takođe otkriva neke od Niksonovih nesklonosti karijernim diplomatama.

„Saznao sam tokom godina u Beloj kući da su najbolje odluke koje sam doneo, poput one da odem u Kinu 1972. godine, donete uz prigovore ili bez odobrenja većine službenika raznih službi“, napisao je on.

Izvor: politika.rs