„Varšava krije informacije o tome čak i od svog stanovništva – rekao je Putin.

U nedavnom izveštaju koji je objavio ruski portal News.ru, ruski stručnjaci otkrivaju da se Poljska sprema za rat s Rusijom u narednim godinama. Upozorili su da su svi scenariji otvoreni ako Varšava preduzme ovaj korak.

Poljski istoričar Mihail Krupa pisao je u članku za američki časopis Chronicles’ da je amerikanizacija spoljne politike Poljske dovela tu zemlju bliže ratu s Rusijom.

Krupa tvrdi  da poljske vlasti nameravaju da se  bore protiv Rusije ”svim sredstvima”, objasnivši da Bela kuća sa zadovoljstvom primećuje antiruske poteze poljskih vlasti.

Ruski portal navodi da će, prema rezultatima nedavnih ispitivanja javnog mnijenja, 30 odsto Poljaka da napusti zemlju u slučaju oružanog sukoba s Rusijom na njihovoj teritoriji. Obični građani ne žele da se bore protiv ruske vojske, uprkos propagandi onih koji pozivaju na rat s Rusijom.

Vojni analitičar Vladislav Šurigin je rekao da se Poljska u ovom trenutku još nije spremna za to, jer radi na jačanju svoje vojske kako bi je učinila najvećom u Evropi. Trenutno se ni na koji način ne može da suprotstavi ruskim oružanim snagama, kazao je.

Prema njegovim rečima, čak i ako se poljska vojska jednostavno umeša u sukob između Rusije i Ukrajine na strani Kijeva, to će biti presedan za rat s NATO-om, iako se organizacija može unapred da distancira od Poljske. Ali ako NATO ne želi tako da postupi, onda će se taj rat pretvoriti u potpuni evropski rat.

General-major FSB u rezervnom sastavu Aleksandar Mihajlov podseća, da je politika sadašnjih poljskih vlasti zasnovana na apsolutnoj konfrontaciji sa Rusijom:

“Stoga će političko rukovodstvo Poljske podržati sve poluterorističke, polugangsterske organizacije, koje se pojave na teritoriji Ukrajine da se bore protiv Rusije”.

Poljska može da pokrene rat protiv Rusije bez uključivanja NATO-a, smatra ruski politolog i istoričar Aleksander Zimovski, dodajući da bi ruska Kalinjingradska oblast mogla da bude početna tačka za takvu agresiju.

Putinov osvrt na poljske plaćenike izazvao je lavinu pitanja. Pre toga su oljski mediji izneli podatke da se u ruskom Belgorodu bore se i plaćenici iz Poljske.

Učešće poljskih plaćenika u napadu na teritoriju Ruske Federacije predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava, što omogućava ruskim vlastima da zahtevaju pojašnjenje od poljske strane. Istina, državni sekretar Kancelarije predsedavajućeg Saveta ministara Poljske Stanislav Žarin je demantovao je ovu informaciju:

„Poljski dobrovoljački korpus, predstavljen u medijima ni na koji način nije povezan sa poljskim oružanim snagama ili bilo kojim poljskim institucijama. Akcije poljskih dobrovoljaca koji podržavaju Ukrajinu u borbi protiv Rusije ne bi trebalo da se poistovećuju sa poljskim vlastima.

Na strani ukrajinske vojske bori se i Poljski dobrovoljački odred, izvestili su internetski portali Polsatnews.pl i Wprost.pl, pozivajući se na poruke grupe na društvenoj mreži Telegram i na video koji navodno pokazuje plaćenike na putu u Belgorod.

Strani specijalisti nisu uspeli ni da dođu do ratnog područja. Vojni objekat u blizini Pavlograda, u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, gađan je nakon što su tamo stigli poljski plaćenici. O tome je govorio Putin spominjući da su uništeni objekti s poljskim plaćenicima.

Privatna vojna kompanija

Nešto slično se dogodilo u martu kod grada Javorova. Tada su ruske vazdušno-kosmičke snage napale vojni poligon u Lvovskoj oblasti – i sto osamdeset devet stranih plaćenika je stradalo, navode nezvanični izvori.

Posle raketnih udara visokopreciznim oružjem, dva bataljona boraca privatne vojne kompanije (PMK) propala su kroz zemlju, objavio je list „Vojeno delo“, pozivajući se na informacije sa internet portala Avia.pro. O likvidaciji jedinica i broju poginulih nema zvaničnih saopštenja, tako da podaci nisu pouzdano potvrđeni.

Vojni ekspert, rezervni pukovnik Viktor Litovkin objasnio je da postoji razlika između pojmova „plaćenik“ i „zaposleni u privatnoj vojnoj kompaniji“.

“Plaćenik je pojedinac, privatnik, koji je sa nekom organizacijom potpisao ugovor o učešću u neprijateljstvima. A ako je ovo cela grupa, onda je ovo već „malo preduzeće“. Ali u svakom slučaju, oni su legitimna meta naše vojske.”

Predstavnici bilo koje države i bilo koje nacionalnosti mogu biti uključeni u PMC.

Sve je počelo sa američkim „Blekvoterom”, koji se tada zvao „Kse Services”, a sada je preimenovan u „Akademi”. Privatne vojne kompanije sada postoje u mnogim zemljama, to nije iznenađujuće. „Vagner” je samo medijski najviše ciljan.

PMC ne predstavlja samu Poljsku, kao članicu NATO-a a stvoren je baš da bi napravio razliku koja odvaja kompaniju od države.

Da učestvuju u bitkama

Saopšteno je da u svakom bataljonu imaju četiri protivtenkovska topa „rapira”, oklopne transportere i američke oklopne automobile.

Telegramski kanal „Vargonzo” tvrdi da su se poljski pešaci pripremali za dalje prebacivanje ka Avdijevskom džepu: „PMC nisu tehnički specijalisti. To su uglavnom polugardijske, polupešadijske jedinice. Njihov zadatak je da učestvuju u neprijateljstvima…

Prvi koji je prijavio pojavu dva bataljona poljskih ratnika bio je ruski ratni dopisnik Jevgenij Podubni.

Poljski politikolog Konrad Renkas smatra da oprema i oružje, koje se masovno šalju kijevskim vlastima „neće pucati sami“, što znači da građani Poljske već dugo učestvuju u neprijateljstvima u Ukrajini. I po njemu, to nisu romantični dobrovoljci, već plaćenici. Ali tamo su poslati po naređenju visokih vojnih ljudi. Prema mišljenju politikologa, učešće stranaca u sukobu će samo rasti.

A da li su uništena dva bataljona ili dva voda, ili….  – o tome se uveliko govori.

Plaćenike ne štiti Ženevska konvencija

Početkom aprila je objavljeno da je do tri desetine plaćenika poljske privatne vojne kompanije uništeno raketnim napadom ruskog Ministarstva odbrane ali ne u Dnjepropetrovsku, već u oblasti Harkov. To je potom na brifingu 15. aprila izvestio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Pripadnici PMC su plaćenici, i nisu obuhvaćeni Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1929. godine.

Ukupno, prema rečima načelnika Glavnog operativnog odeljenja Generalštaba Oružanih snaga Rusije Sergeja Rudskog, u Ukrajini deluje više od 6.500 stranih plaćenika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nada se da će ih biti još. Na samom početku samouvereno je proglasio da je već stiglo 16.000 stranih plaćenika.

O brojkama u ovom ratu, teško je da se govori i utvrđuje šta je tačno.

Izvor: politika.rs