Sa 11. sastanka lidera, koji je danas održan na Brdu kod Kranja u Sloveniji, a na kojem su učestvovali i članovi Predsjedništva BiH Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić, poručeno je da se do kraja godine ukine vizni režim za zapadni Balkan.

Lideri su pozvali EU da pomogne zemljama regiona u prevazilaženju energetske i ekonomske krize, saopšteno je iz Predsjedništva BiH.

Domaćin ovogodišnjeg susreta je predsjednik Slovenije Borut Pahor, a kodomaćin predsjednik Hrvatske Zoran Milanović.

Među učesnicima skupa bili su, između ostalih, i predsjednici Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Milo Đukanović, Sjeverne Makedonije Stevo Pendarovski i Albanije Bajram Begaj.

Učesnici su zahvalili Pahoru na organizaciji Brdo-Brioni procesa i istrajnosti u održavanju ove platforme dijaloga, kao i Milanoviću, kodomaćinu ovog procesa.

Zahvalili su Pahoru za lični angažman da zemlje regiona po ubrzanoj proceduri postanu zemlje članice EU, navodi se u saopštenju.

Učesnici su potvrdili snažnu posvećenost dijalogu kao jedinom preduslovu za rješavanje otvorenih pitanja i jačanje dobrosusjedskih odnosa.

Na sastanku lidera razgovarano je o trenutnoj ukupnoj situaciji u regionu i Evropi, sa akcentom na evropske integracije.

Pozvano je na ubrzanje procesa proširenja EU za region, kao geopolitičkom preduslovu za stabilnu i perspektivnu Evropu, navodi se u saopštenju.

Ovo je 11 sastanak lidera regiona od pokretanja inicijative Procesa Brdo-Brioni 2010. godine, a ovogodišnji samit održan je bez stranih zvaničnika i predstavnika međunarodne zajednice.

Bilo je razmimoilaženja, ali ne i tenzija

Predsjednik Slovenije Borut Pahor izrazio je  zadovoljstvo što su na današnjem sastanku lidera zapadnog Balkana Procesa „Brdo-Brioni“ usvojeni zaključci.

Pahor je, na konferenciji za štampu, rekao da je vođena pristojna diskusija i da podjele nisu bile toliko dramatične da spriječe usvajanje zajedničkog dokumenta.

-Nismo bili u stanju da usvojimo deklaraciju i prestali smo pripremu, uoči samita, jer je bilo pitanja koja su nas dijelila. Tokom konferencije bilo je zajedničkih stavova pa smo usvojili zaključke - objasnio je on.

Preneo je da je reafirmisan značaj proširenja EU kao hitan doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

U zaključcima je naglašeno da je proširenje EU geopolitičko pitanje.

-Pozvali smo na ubrzanje procesa. Pozivamo da se dodijeli status kandidata BiH do kraja ove godine, kao i da se ukine vizni režim. Takođe pozivamo EU da podrži Zapadni Balkan u suočavanju sa energetskom i krizom u vezi namirnica - naglasio je on.

Pahor je istakao da su učesnici reafimisali i privrženost dijalogu kao jedinom načinu za prevazilaženje problema.

-Prisustvivao sam na svih 11 samita, imali smo uspone i padove. Prošle godine konferencija je bila veoma zamarajuća i blizu da bude neuspješna, ali uspeli smo da je završimo uspješno - rekao je Pahor dodajući da je i kroz pripreme za ovogodišnju konferenciju uočeno da će možda biti teško da se organizuje, ali da to ne bi bio dobar signal.

On je izrazio zahvalnost što su svi došli ovdje na otvoren razgovor i pokazali poštovanje.

-Bilo je razlika u stavovima, ali stavili smo ih po strani - rekao je Pahor.

Na pitanje da li je od Srbije traženo da prizna Kosovo, Pahor je kazao da je razgovarano o dijalogu, ali da to od Srbije nije traženo.

-Pozivam sve zemlje da nastave dijalog i riješe problem u cilju mira i stabilnosti, to je moj lični stav - rekao je Pahor.

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da su na sastanku usvojeni zaključci koji govore o tome da Brisel treba da posmatra Balkan kao jedinstvenu geostratešku zonu i da zemlje regiona u jednom paketu treba da postanu punopravne članice.

Dodik je nakon sastanka rekao da druga dva člana Predsjedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić nisu prihvatili formulaciju u kojoj se govori o važnosti legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH, odnosno da nisu pristali na formulaciju u kojoj se govori o BiH s dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Istakao je da bi Brisel u narednih pet godina trebalo da izdvoji više sredstava za podršku zemljama Balkana.

-U suprotnom, treba razmisliti kojim putem ići, jer smo vidjeli da su druge zemlje dobile kandidatski status, a nisu ispunile većinu uslova za takav čin - rekao je Dodik za RTRS.

On je naglasio da je ovakav format razgovora dobar, te da se nada da će biti nastavljen jer pruža priliku za razgovor i viđenje situacije drugih političkih predstavnika i predstavnika zemalja Balkana.

Dodik je naveo da je na sastanku govorio i o rusko-ukrajinskom sukobu, te da je bio u manjini kada je rekao da je riječ o specijalnoj operaciji i da male zemlje ne treba da se miješaju u sukobe velikih.

Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je kopredsedavao sastankom, rekao je da se o tome nije razgovaralo, jer bi to bio put bez kraja.

-Trenutno nije realistično da Srbija prizna Kosovo, stav je predsjednika Srbije i građana. Mi se zalažemo da svi treba da priznaju koji to nisu učinili do sada. Nema alternative nego da sjednemo zajedno. Nema alternative pronalaženju rješenja nego kroz dijalog - ocijenio je on.

Predjsednik Srbije Aleksandar Vučić prenioo je da na sastanku lidera regiona na Samitu na Brdu kod Kranja nije bilo tenzija, već razlike po mnogim pitanjima.

-Razlike nisu tenzije. Razlika je bilo po mnogim pitanjima, drugačiji je naš pristup odnosima sa Prištinom, nego drugih. Gotovo svi ovde, ne računajući BiH, zbog srpskog stava u BiH, su priznali nezavisno Kosovo. Mi nismo i nećemo -  rekao je Vučić.

To je, kaže, jedna od razlika, koja se jasno vidjela iz diskusije njega i Vjose Osmani.

Razlike su, kaže, i po pitanju BiH, i stava predsjednika Hrvatske Zorana Milanovića oko konstitutivnosti, koji je, kaže, i Srbija podržala jer je u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

-Bilo je civilizovano, normalno, nikakvih tenzija nije bilo, niti nepristojnih reči, ako ste to očekivali - rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara .

Ponovio je da je usvojen zajednički zaključak čija je glavna poruka da se reafirmiše podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana te da je usvojen dokument od šest tačaka.

-Osnovna tačka je reafimirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Takođe je jedna tačka podrška viznoj liberalizaciji za sve u regionu, te i podrška davanju kandidatskog statusa BiH - objasnio je Vučić.

Ukazao je da je važna tačka i da se uputi molba za neku vrstu podrške EU zbog teške energetske situacije u kojoj se našao i Zapadni Balkan.

-Ako dobijemo dobro, ako ne nikom ništa -, rekao je on.

Vučić je prenio da su učesnici pokazali mnogo razlika, dijametralnih stavova, ali je razgovor tekao civilizovano i racionalno.

Izvor: tanjug/srna.rs