Naslovna fotografija: Domaći turizam postaje sve popularniji u Rusiji: plaža u mestu Arkipo- Osipovka na Crnom moru (Foto EPA-EFE/Maxim Shipenkov) 

Ruski turisti su postali nova meta za „potkusurivanje” u odmeravanju snaga Zapada sa Moskvom povodom rata u Ukrajini. Samo dan pošto je nemački kancelar Olaf Šolc na sastanku sa liderima nordijskih zemalja u Oslu poručio da ne podržava zabranu putovanja Rusa širom EU, Estonija je postala prva zemlja koja je zatvorila svoje granice za one koji imaju ruski pasoš.

Vlasti u Talinu su odlučile da blokiraju ulazak više od 50.000 Rusa kojima su prethodno izdate šengenske vize. Zabrana dolazi samo nekoliko dana nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio novi poziv državama EU da ukinu izdavanje viza za ruske državljane, kako bi se sprečilo da Evropa postane „supermarket” otvoren za svakoga ko ima mogućnost da dođe.

Finska, preko čijih međunarodnih aerodroma Rusi putuju u evropske zemlje, za 90 odsto je smanjila broj izdatih viza. I Letonija uvodi „gusto sito” za ruske građane koji hoće da uđu u ovu baltičku državu.

Kako prenosi portal „Delfi”, predsednik Letonije Egils Levits je predložio da se sprovede provera viza i boravišnih dozvola koje su Rusima ranije izdali.

Zahtev estonske premijerke Kaje Kalas, upućen preko „Tvitera”, da se zaustave ruski turisti, jer je po njenom mišljenju „poseta Evropi privilegija, a ne ljudsko pravo”, već se ukorenio u mnogim članicama EU.

Belgija, Malta, Danska, Letonija, Litvanija, Holandija, Slovačka, Češka i Estonija su već prekinule da Rusima izdaju šengenske vize. Na drugoj strani, Španija, Italija i Grčka su članice EU koje izdaju najveći broj turističkih viza ruskim građanima.

Budući da ovo pitanje sankcija za ruske turiste polarizuje evro-blok, češki ministar inostranih poslova Jan Lipavski, čija zemlja predsedava EU, najavio je da će pitanje ukidanja izdavanja šengenskih viza ruskim građanima pokrenuti na neformalnom sastanku šefova diplomatije 27 članica unije u Pragu krajem avgusta. Iako raste pritisak da Brisel donese takvu odluku bez presedana, portparolka Evropske komisije Anita Hiper kaže da EU nema procedure za zabranu kratkoročnih viza strancima, uključujući Ruse, i da to pitanje razmatraju države EU, svaka ponaosob, uzimajući u obzir specifične okolnosti.

Kritičari zabrane izdavanja šengenskih viza Rusima upozoravaju da bi takva odluka pogodila mnoge građane koji se protive ratu u Ukrajini, uključujući opozicione aktiviste i novinare koji su bili primorani da pobegnu zbog drakonskih zakona o cenzuri i straha od političkog progona.

Olaf Šolc je u Oslu poručio da rat u Ukrajini nije rat ruskog naroda.

„To je Putinov rat i moramo da budemo veoma jasni u vezi sa tom temom. Važno nam je da shvatimo da ima mnogo ljudi koji beže iz Rusije jer se ne slažu sa ruskim režimom”, izjavio je nemački kancelar koji je već izneo stav kako je ideja da se zabrani izdavanje šengenskih viza ruskim građanima teško izvodljiva.

Finska premijerka Sana Marin koja podržava zabranu turističkih viza ruskim građanima je Šolcu odgovorila da je to pitanje o kojem u EU treba da se razgovara. „Obični Rusi nisu započeli rat, ali u isto vreme moramo da shvatimo da oni podržavaju rat. Mislim da nije u redu da ruski građani mogu da putuju, da ulaze u evropski šengenski prostor, da budu turisti, da razgledaju znamenitosti, dok Rusija ubija ljude u Ukrajini. To je pogrešno”, naglasila je Marinova, prenosi AP.

Zbog straha da bi mogla da bude uvedena zabrana ulaska u EU, sve veći broj Rusa pokušava da se domogne šengenske vize u nekoj od ambasada evropskih zemalja u Moskvi. Predsednica Ruske asocijacije turističkih agencija Maja Lomidze za „Moskou tajms”  kaže da se u poslednje dve nedelje udvostručio broj građana koji su podneli zahtev za dobijanje vize.

„Nažalost, prošla su vremena kada smo mogli da apliciramo za trodnevno putovanje u Evropu i da ambasada izda šengensku vizu na tri ili pet godina”, kaže Alina Protsenko iz moskovske agencije Aeroklub Tur.

Tako su Švajcarska, Mađarska i Austrija uvele praksu da izdaju oročene vize ruskim građanima, koje važe tačno onoliko dana koliko i planirano putovanje.

Prema podacima EU, ruskim građanima je 2019. pre pandemije izdato oko četiri miliona viza.

Izvor: politika.rs