Švedska se nalazi na samom vrhu kriminalne statistike u Evropi kada je reč o međusobnim obračunima uličnih bandi, a koje se završavaju smrtnim ishodima.

Prema najnovijim statističkim podacima koje je ove nedelje prezentovalo Švedsko ministarstvo pravde, Odeljenje za preventivnu borbu protiv kriminala, od 22 evropske zemlje u kojima su praćena i evidentirana kriminalna kretanja i stepen izvršenja najtežih krivičnih dela za poslednjih 20 godina, u Švedskoj se najviše obračuna između klanova  završi ubistvima vatrenim oružjem, prenose norveški mediji.

U Malmeu je oštećen spomenik Zlatanu Ibrahimoviću (EPA EFE – J.N.)

U Švedskoj je prošle godine upucano 48 ljudi. U Norveškoj u istom periodu ubijene su dve osobe. Prema studiji Saveta za preventivnu borbu protiv kriminala (BRO), Švedska se sve do 2000. godine nalazila na samom dnu evropske lestvice stope najtežih krivičnih dela. Kako navodi švedski dnevni list „Aftonbladet”, Hrvatska je držala primat od 2014. do 2017. godine kada Švedska izbija na čelo liste evropskih zemalja sa neslavnim rekordom, odnosno najvišim stepenom ubistava u obračunima u podzemlju.

 „U Švedskoj je dramatično porastao broj ubistava vatrenim oružjem. Mi smo sa dna došli na sam vrh neslavne statistike. Rast kriminala koji mi beležimo nemoguće je videti u drugim mestima u Evropi”, bila je rezignirana Klara Hradilova-Selin, analitičar pri Savetu za prevenciju kriminala, dodajući podatak da je osam od deset revolveraških obračuna u švedskom podzemlju povezano sa trgovinom narkoticima, rivalitetom  između bandi i nedostatkom poverenja u policiju. Ranije, početkom dvehiljaditih godina, bilo je znatno manje oružanih ubistava, u svega 30 do 50 odsto slučajeva ubistava korišćeno je vatreno oružje.

Prema podacima Saveta za prevenciju kriminala, u Švedskoj su prošle godine ubijene 124 osobe, za 13 više nego u 2019. Među žrtvama su 23 žene i 89 muškaraca, 90 odsto među ubijenima su ljudi stariji od 18 godina. Prošle godine ubijene su dve devojke i 10 mladića koji su bili mlađi od 18 godina. „Prisustvujemo rastućoj segregaciji u gradovima gde određene grupe žive svoj paralelni život, tamo država nije mogla da uđe niti je prisutna. Posledice su da su kriminalne mreže duboko pustile korenje u tim mestima”, kaže ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg za „Aftonbladet” napominjući da švedske vlasti ne smeju da dozvole „da država abdicira od siromašnih predgrađa, geta i prepusti  klanovima da se šire i preuzmu kontrolu nad prodajom narkotika”.

U Stokholmu, koji se istovremeno smatra i prestonicom kriminalnih klanova, policija nije razrešila 52 ubistva u periodu od 2015. do  2019. godine. Za petama mu je  po zlu „čuveni” Malme sa bandama regrutovanim uglavnom iz emigrantskog i doseljeničkog miljea. Kažu da švedska policija ni po danu ne sme da uđe u predgrađe Malmea, u  emigrantski geto Rosengord. Ako se usude dolaze u konvojima naoružani do zuba „teškom artiljerijom”.

U ovom  poznatom naselju u Malmeu odrastao je i Zlatan Ibrahimović, švedska fudbalska ikona. Krajem 2017. ovde mu je podignuta bronzana statua koja je do sada najmanje pet puta skrnavljena: sekli su mu nos, prekrivali je plastikom i crnim majicama, grafitima „Juda”, a poslednji put početkom prošle godine, Zlatanu su odsekli i noge pa je statua posrnula i nadležni su morali da je odvezu na popravku i rekonstrukciju kako bi „Ibrahimović ponovo mogao da stane na svoje skupocene noge i kopačke”.

 Švedska policija tvrdi da  kriminalne bande bujaju uglavnom u mestima gde živi veliki broj stranaca. U prestonici Stokholmu „građane teroriše  50  klanova, domaćih i uvezenih, mnogi su familijarno povezani i izuzetno su brutalni”.  U policijskom raportu prezentovanom javnosti pre dve godine navodi se da podzemljem u Stokholmu rukovodi 1,500 članova bandi među kojima je veliki broj tinejdžera, mladih do 16 godina.

Švedska je bila i jeste simbol i pojam za standard u svetu (za nas se vezuje čuvena filmska replika  „ladno, al standard”). Poslednjih godina, naročito u Skandinaviji, sada su Šveđani postali ne samo sinonim za  lagodan život već se ova država povezuje  i sa mračnom  stranom, naličjem  ekonomskog napretka  – procvatom kriminala.

U nordijskim zemljama uvrežen je i opšte prihvaćen izraz – takozvano švedsko stanje, švedski slučaj. Ovaj termin  u sebi sadrži kriminalnu sliku, neku vrstu ograničenog bezakonja u određenim gradovima prožetu  brutalnim ubistvima, otvorenim mafijaškim pucnjavama i obračunima na ulicama gde stradaju čak i deca, filmske likvidacije, ucene, otmice, trgovina narkoticima, pljačke, razbojništva. Povrh svega, kao šlag na torti – otvoreno priznanje političara i policije da je država nemoćna da ukroti klanove u pojedinim gradovima, da iskoreni vatrene obračune i smanji stopu kriminala.

Norveški analitičari strahuju da „švedsko stanje” može da se preslika i prelije i u Norvešku. I  ova zemlja ima ogromnih problema sa integrisanjem stranaca u ovdašnji uređeni društveni sistem. Ali, kako ističu norveški analitičari, „ako ne budemo budni možemo da doživimo sličan, švedski scenario”, odnosno procvat nasilja i kriminala u pojedinim gradovima u kojima je izražena i prisutna ekonomska i etnička segregacija, (postojanje doseljeničkih geta u većim gradovima) i nemoć državnih organa da spreči nastajanje i širenje mreže brutalnih kriminalnih klanova.

Izvor: politika.rs