Република Кореја је држава у којој су у последњих 25 година чак четири председника осуђена и смештена у затвор, а један извршио самоубиство, јер му је претило хапшење.

Лидер конгломерата "Самсунг" Ли Џејонг враћен је у затвор

Република Кореја политички и правно је посебна држава на свету, јер су у њој у протеклих 25 година чак четири председника смештена иза решетака.

И у овом тренутку у затвору се налазе два бивша лидера државе. Њима друштво прави и пословни крем: одлуком Врховног суда Ли Џе-јонг, потпредседник "Самсунга" и вишегодишњи де факто лидер тог привредног гиганта у којем је место председника званично упражњено, враћен је на одслужење затворске казне која му је изречена због давања мита политичком врху државе.

Педесетдвогодишњи Ли, који је унук оснивача "Самсунга", провео је пет месеци у притвору на прелазу из 2017. у 2018. годину, да би му након жалбе казна била преполовљена и остатак тако скраћеног интервала био преиначен у условну казну.

Међутим, ту одлуку Вишег суда у Сеулу поништио је Врховни суд, а на поновљеном суђењу раније ове недеље изречена је казна од две и по године затвора, па ће имућни Ли, чије се богатство процењује на око 10 милијарди долара, морати поново иза решетака.

"Република Самсунг"

У земљи од 50 милиона становника, "Самсунг" је највећи привредни субјект, на који отпада 17 посто од укупног обима врло јаке јужнокорејске економије.

Реч је конгломерату од близу 80 компанија, чија је кичма компанија "Самсунг електроникс", који запошљава око 290.000 радника и који је у 2019. години на берзи вредео преко 520 милијарди долара.

Група "Самсунг" у свом саставу има и фирме из области бродоградње, грађевинарства, машинске, хемијске и текстилне индустрије, итд.

Ли је изашао из затвора у фебруару 2018. пред сам почетак Зимских олимпијских игара у јужнокорејском граду Пјонгчангу, у чијем одржавању је велику финансијску улогу управо одиграо његов моћни конгломерат, која се у Јужној Кореји понекад у штампи назива "републиком" (односно, државом у држави).

Полицијска станица у Сеулу

То је у јавности изазвало сумњу да је преиначење пресуде, које је практично значило ослобађање, можда купљено, поготово што је његов (тада тешко болесни) отац Ли Кун-хи, који је деценијама био генерални директор читаве групе "Самсунг", био и члан Међународног олимпијског комитета.

То је био најновији од многих заплета у Јужној Кореји везаних за утицај крупног бизниса и политичког врха на судство - трајна битка у којој судство последњих година, ипак, чини се, односи важне победе.

Веза крупног капитала и високе политике

Као последица класичне саге о "љубави" крупног капитала и државе, Ли је пре тога, 2017, на основном суду проглашен кривим за давање мита саветницима бивше председнице Парк Гун-хје.

Он се бранио да је био принуђен на донације и разне услуге политичком врху од стране државних функционера.

Још важније за државу и народ Јужне Кореје је то да је и сама Парк исте године опозвана с председничке функције након једногласне одлуке Уставног суда, који је тако продржао вољу посланика парламента изражену у децембру 2016.

Она се сада налази на одслужењу казне затвора од чак 22 године, што је заправо умањена казна, јер јој је првобитно била изречена робија од 25 година, која је затим након жалбе умањена. Њој је наређено и да плати казну од 18 милијарди вона (тада 17 милиона долара).

Парк се на терет стављало да је у доношењу одлука од државног значаја делила информације са и била под утицајем своје пријатељице Чој Сун-сил, вође религијског култа, која, наравно, није била ни професионални политичар ни функционер изабран на изборима.

Председница је била оптужена и за несавесно обављање дужности и злоупотребу положаја, односно, конкретно, за запостављање дужности у време потонућа туристичког брода "Севол" у априлу 2014. године, када је погинуло више од 300 средњошколаца и чланова посаде, као и за притисак на велике јужнокорејске компаније попут "Самсунга" да новчано и кроз разне услуге помогну приватне пројекте њене пријатељице и спиритуалног водича Чој Сун-сил.

Затвор - судбина јужнокорејских председника?

У 2018. години и бивши председник Ли Мјунг-бак (на власти од 2008. до 2013.), такође из конзервативна партије Сенури, је осуђен због узимања мита, проневере и избегавања плаћања пореза, те се сада налази на издржавању казне од 17 година затвора.

За Парк, која почетком фебруара пуни 69. година, преосталих 20 година казне је, практично, доживотна робија.

Последњих дана у Јужној Кореји медији и јавност брује о могућности да би садашњи председник Мун Џе-ин могао да помилује двоје претходника који се сада налазе иза решетака.

Истраживања јавног мнења показују, да је јавност подељена на равне части када је у питању подршка, односно, одсуство исте за помиловање бивше председнице Парк.

Полицајац у центру Сеула наплаћује казну возачу мотоцикла

Ћерка диктатора који владао државом шездесетих и седамдесетих година година прошлог века, Парк је изгубила и мајку у и оца у два одвојена атентата, а 2006. је и сама преживела покушај убиства, када је претрпела тешку повреду сечивом, због чега део јужнокорејске јавности има разумевање за то што се она у обављању своје дужности психолошки ослањала на духовног медијума Чој.

Треба поменути и да су 1996. године бивши председници Чун Ду-хван и Ро Де-ву осуђени за побуну, издају и убиства због своје улоге у пучу 1979. и масакру цивила који су захтевали демократизацију у Гвангџуу 1980.

Након жалби и ублажења, првом је 1997. уместо смртне казне додељена доживотна робија, а другом казна затвора од 17 година, али су обојица, након само годину дана иза решетака, помиловани 1997.

Даље, 2009. тада већ бивши председник Ро Му-хјун је извршио самоубиство бацивши се са литице у близини своје куће јер су се најпре чланови његове породице, а онда и он сам, нашли под истрагом због примања мита.

У свету јединствена држава

Тако Јужна Кореја има јединствену историју, која се може разумети двоструко.

С једне стране може се сматрати да у тој земљи постоји изразита политичка нестабилност и раширена, готово неизлечива корупција оваплоћена у страсном загрљају крупних индустријалаца и каријерних политичара, од којих су неки, баш као и председници приватних, породичних компанија попут "Самсунга", деца богатих и моћних.

С друге стране, жестока битка супротстављених политичких блокова, конзервативног и либералног, у институцијама, медијима и иза кулиса, која значи да се претходна гарнитура може наћи изложена правном гоњењу по доласку наредне у случају да се одала криминалу, те, упркос манама, чини се ипак свом послу дорасло судство, одају утисак да је реч о држави у којој има правде и у којој сви грађани, укључујући ту и оне најбогатије и политички најмоћније, одговарају по слову закона.

Јужнокорејски грађани врло добро схватају проблеме у својој држави и имају високу свест када су у питању избори и потреба за протестом.

И мада, како сами умеју да кажу, знају да с обзиром на размере корупције могу да се надају само томе да гласају за мање од два (или више) зла, они имају разлога да буду поносни на јединствену чињеницу да је судство у њиховој земљи у последњих четврт века успело да доследно обави своју тешку дужност и иза решетака пошаље чак четири лидера.

Извор: rts.rs