Mnogi Amerikanci još uvek dobro pamte slike nedavnog juriša rulje na sedište američkog Kongresa, Kapitol u Vašingtonu, dok su senatori i kongresmeni upravo nameravali da potvrde izbornu pobedu Džozefa Bajdena. Pet ljudi je pri tom poginulo, jedan od njih je bio policajac.

Gomila koja je naoružana provalila u zgradu došla je sa skupa na koji je pozvao Donald Tramp, poručujući da njegove pristalice ni u kom slučaju ne smeju da prihvate Bajdenovu pobedu, jer se radi o navodnoj krađi. On je pozvao okupljene da se upute prema Kapitolu.

„Direktno ugrožavanje“ demokratije

Demokrate, na čijem je čelu Nensi Pelosi, uzeli su Trampove zapaljive izjave kao povod da pokrenu drugi po redu postupak opoziva predsednika – ukoliko potpredsednik Majk Pens ne suspenduje Trampa prema ustavnim pravilima zbog neuračunjivosti.

„Delovaćemo najhitnije i zaštititi naš Ustav i našu demokratiju. Ovaj predsednik je neposredna opasnost za oboje“, napisala je Nensi Pelosi u pismu upućenom kongresmenima iz redova Demokratske partije.

U tekstu kojim se zahteva opoziv, Demokrate optužuju Trampa da je animirao „nasilje protiv Vlade Sjedinjenih Američkih Država“. Osim toga, citira se 14. amandman Ustava u kojem se kaže da niko ko je učestvovao u „ustanku ili pobuni“ protiv Sjedinjenih Američkih Država, nikada više ne sme da obavlja neku javnu funkciju. Već u sredu (13.1.) Predstavnički dom Kongresa verovatno će se pozabaviti tom inicijativom.

Prethodni pokušaj opoziva

Decembra 2019. kongresmeni Demokratske partije glasali su o tome da li da predlože pokretanje postupka opoziva predsednika Donalda Trampa. Tada je razlog bio telefonski razgovor Trampa sa svojim ukrajinskim kolegom, u kojem je predsednik SAD zatražio od ukrajinske strane da ispita mogućnost da se sin njegovog predsedničkog protivkandidata Džozefa Bajdena krivično goni. Posle je ustanovljeno da je Tramp odugovlačio sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini.

U takvom ponašanju, Demokratski zastupnici u Predstavničkom domu Kongresa videli su zloupotrebu vlasti i glasali su za pokretanje impičmenta. Međutim, nisu imali dvotrećinsku većinu u gornjem domu Kongresa, Senatu, pa je postupak obustavljen.

Ni posle izbora za Senat koji su održani prošlog novembra demokratski predstavnici nemaju neophodnu većinu od 67 glasova. Međutim, postupak se ionako neće završiti pre inauguracije Bajdena 20. januara. Zašto se onda pokreće impičment ako Tramp ionako napušta Belu kuću pre nego što može da bude izbačen?

Dva razloga za impičment

„To bi imalo veliko simbolično značenje“, objašnjava Šeri Bermen, politikolog sa njujorškog Barnard koledža. Prema njemu, Demokrate žele da jasno stave do znanja da niko nije iznad zakona. „Predsednik je doprineo huškanju naroda i podstrekivao na nasilje. Zato je za demokratiju važno da se on pozove na odgovornost.“

Prema tom politikologu, još jedan razlog leži u četrnaestom ustavnom amandmanu. „Ako bi ga Senat osudio, to bi ga moglo sprečiti da se ponovo kandiduje“, kaže Bermen. Pošto američki predsednici mogu da upravljaju zemljom u ukupno dva mandata, koja ne moraju da budu jedan iza drugog, Tramp bi mogao da se kandiduje za predsednika 2024. Međutim, ako ga Senat osudi, mogao bi da glasa i o tome da li da mu zabrani svaku buduću kandidaturu. Za taj korak potrebna je samo natpolovična većina, a nju Demokratska partije u Senatu ima.

Ali do postupka opoziva može proći više meseci. Novi predsednik Bajden imaće druge prioritete – Senat mora da potvrdi članove njegovog kabineta.

Neizvestan kraj

Pravni stručnjaci imaju različita mišljenja o tome da li je impičment prema Ustavu dopustiv, čak i ako predsednik protiv kojeg je pokrenut nije više na toj funkciji. Jedni kažu ne, drugi – da, ako Predstavnički dom o tome odluči pre okončanja njegovog mandata, a treći da je postupak svakako dopustiv.

Čak i ako dođe do impičmenta, nije poznato da li će se dovoljan broj republikanskih predstavnika izjasniti za osudu Trampa. Barmen smatra da će se republikanski predstavnici za nekoliko meseci osećati manje obaveznim da podrže Trampa. Ipak, on smatra da je moguć i sasvim drukčiji rasplet: „Može se desiti sasvim suprotno. Možda će ljudi misliti – da, to je bilo grozno, ali sada hoćemo da gledamo napred“. Taj politikolog smatra da je trenutno nemoguće reći kako će se cela stvar odvijati.

Izvor: Dojče vele