Ипак, професор Универзитета Јејл и социјални епидемиолог др Николас Кристакис доноси и малу утеху, како је наведено у његовој новој књизи 'Аполонова стрелица: Дубоки и трајни утицај корона вируса на начин на који живимо'. И то зато што у свему види образац.

„Један од аргумената у књизи је да се многим људима оно што нам се догађа може чинити невероватним и неприродним, али пошасти нису нове за нашу врсту - оне су само нама нове“, рекао је Кристакис.

Из његових опажања болести и епидемија током векова може се извучи оптимистичан закључак: пошасти и пандемије престају. Увек се заврше. Завршавале су и пре него што су постојале вакцине као одговор на њих. А како ћемо реаговати на ове вирусе - на пример, кроз физичко дистанцирање - одређује снагу којом они погађају наше друштво.

Надаље, иако ће дистрибуција вакцина бити један од највећих јавноздравствених изазова нашег времена, оне представљају једно од великих достигнућа човечанства. Ако се вакцинише довољан део популације (према неким проценама отприлике 75 одсто), крај пандемије догодиће се много раније и биће мање мртвих него кад би се пустило да се заврши сама од себе, навео је професор.

„Ми смо прва генерација људи која се икад суочила са оваквом претњом која им омогућује да у стварном времену одговоре делотворним медицинским средствима. То је чудесно“, рекао је Кристакис.

Након завршетка пандемије, често уследи раздобље у којем људи траже опсежну социјалну интеракцију, а за које Кристакис предвиђа да ће бити друге 'бучне двадесете' баш као и након пандемије 1918. године.

„Током епидемија долази до повећања религиозности, људи постају суздржанији, штеде новац, избегавају ризике и све то видимо сада баш као и стотинама година раније током епидемија“, навео је Кристакис.

Исто тако, економије древних цивилизација пропадале су у време болести.

„Чини се да многи људи мисле да су акције наше владе оне које успоравају привреду - то је лаж. Вирус је тај који узрокује успоравање привреде, јер су се економије рушиле чак и у давним временима када су се догађале пошасти, чак и кад ниједна влада није рекла да затвара школе или крчме“, додао је он.

Ова будућност, предвиђа Кристакис, неће доћи све док друштво не буде имало времена да дистрибуира вакцину, вероватно до неког тренутка 2021. године, и док се не опорави од социоекономске девастације коју је иаизвала пандемија, вероватно до 2023.

Али, визија коју он износи за 2024. и даље је испуњена искуствима за којима сада чезнемо: препуни стадиони, препуни ноћни клубови и процват уметности.

„2024. године сви ти пандемијски трендови биће обрнути. Људи ће неуморно тражити социјалне интеракције“, казао је.

То би могло укључивати 'сексуалну разузданост', либерално трошење и 'понашање супротно религиозном'.

У наредној години његова предвиђања се ослањају на даље поштовање мера физичког удаљавања јер је потребно време да се већи део популације вакцинише. Потом, наводи, потребно је развијати вакцине и даље, као и прочуавати колико траје имунитет након вакцинације.

Следећа година ће тестирати издржљивост света да настави са одржавањем дистанце, да носи маске и избегава гужве, што су одговори и на пошасти из 14. века, како је рекао.

Веровање погрешним информацијама, подељеност и порицање такође су обележја толико типична за пандемију да би се могла сматрати потребним, рекао је Кристакис. Али, резервоари стручности и даље постоје, итиче он, и могуће је да ћемо наћи заједнички језик како бисмо дочекали изазовну годину пред нама.

„Наш свет се променио, постоји нови смртоносни патоген који кружи, нисмо први људи који су се морали суочити са овом претњом и много ће се од нас тражити, а ми ћемо једноставно морати бити зрели у свему томе“, закључује Кристакис, преноси Јутарњи лист.

Извор: спутњик.рс